Dijana Metlić
FILMSKI CENTAR SRBIJE
U drugom, znatno dopunjenom izdanju analitičke studije o jednom od najuticajnijih svetskih reditelja, Stenliju Kjubriku (1928–1999), autorka prati sve faze njegove filmske karijere, kao i ono što joj prethodi: njegovo bavljenje fotografijom, odnos prema književnosti i književnim delima i, pre svega, brojne uticaje svetskog slikarstva koji su oblikovali njegovu filmsku estetiku. Oslanjajući se na intertekstualni pristup u analizi Kjubrikovih filmova nastalih nakon njegovog preseljenja u Evropu (od Lolite do Širom zatvorenih očiju), ali i upotrebljavajući rezultate brojnih istraživanja koje je sprovela u Kjubrikvom arhivu u Londonu, Dijana Metlić prepleteno i zanimljivo govori o presudnom značaju likovnih umetnosti na Kjubrikovo sagledavanje društvenih, političkih i kulturnih okolnosti epoha/perioda koje problematizuje u svojim filmovima. Pri tome, istorijsko-umetnički metod kojim se autorka suvereno služi postaje od ključnog značaja za razumevanje Kjubrikovog pristupa filmu kao „totalnom umetničkom delu“, u kome se statična i pokretna slika konstantno prepliću čineći njegov filmski univerzum jednako privlačnim i aktuelnim i danas.
Зашто је важна тема коју обрађујете у Вашој публикацији?
За мене је битна с обзиром на могућност музеализације једног филмског аутора и његовог опуса. Одатле полази моја студија, а затим се разматрају суштински, сликарски квалитети Кјубрковог опуса и говори у прилог могућности његовог уклапања у шире оквире историје модрне уметности.
Можете ли да нам укратко приближите Ваш истраживачки рад везан за ову публикацију?
Он је до сада подразумевао рад на првом издању књиге која је израсла из докторске тезе, затим писању више десетина научних радова публикованих код нас и у иностранству у којима мапирам утицаје ликовних уметности на Кјубрика. Новије, знанто допуњено издање књиге из 2022. засновано је на истраживањима спроведеним у Кјубриковом архиву у Лондону, као и посети велике путујуће изложбе која се бави Кјубриковим опусом кроз објекте, делове сценографије, костима, припремних фази писања сценарија, итд. Све то је обликовало мој приступ Кјубриковом филму, као и нове методологије засноване на актуелизовању питања рода, тела, расе и идентитета у његовим појединачним делима.
Како Вам се чини конкуренција ове године за ICOM Србија награду?
Не размишљам никада о конкуренцији, јер онда највероватније не бих ни пријавила своју књигу за ICOM награду. Наиме, национални комитет фаворизује класичне теме и монографске типове студија посвећене великим ауторима, правцима, итд, пре свега у оквиру националне уметности. У том смислу, могли бисте се запитати откуд Кјубрик у тој причи. Међутим, интердисциплинарни приступ који форсирам, као и жеља да се померају границе схватања слике, суштински су ме определиле да се пријавим за награду. Нисам оптимиста, али ко не уплати тикет, не може се надати добитку.
Интервју: Љубица Нешић