Nijedan muzej nije antikolonijalan po sebi, a utemeljenje MAU u antikolonijalnosti mora se sistemski sprovesti na svim razinama funkcionisanja MAU kao celovitog sistema, i to kreiranjem jednog polja decentrirane produkcije znanja, koje počiva na antikolonijalnim vrednostima, antirasizmu i solidarnosti.
Rekonceptualizacija Muzeja afričke umetnosti - zbrike Vede i dr Zdravka Pečara
Kustoski tim Muzeja + Ana Sladojević
MUZEJ AFRIČKE UMETNOSTI
Tema muzejske dekolonizacije postala je toliko vidljiva u mejnstrimu društvenih mreža da se u 2022. godini našla i kao centralna tema polustane emisije "Last Week Tonight", britanskog komičara i društvenog kritičara Džona Olivera. Time je se pokazalo da je problem dekolonizacije postao prevelik da bi ostao samo u domenu usko profesionalnog muzejskog promišljanja. Muzeji na Zapadu pokušavaju već godinama da na različite načine pristupe dekolonizaciji , razmatrajući prevashodno pitanje povratka predmeta iz afričkih i drugih zemalja, ukradenih tokom kolonijalnog vremena, u zemlje porekla. MAU u Beogradu nastao je u kontekstu spoljne politike socijalističke Jugoslavije, koja je bila zasnovana na njenoj ulozi u Pokretu nesvrstanih zemalja tokom 1960-ih i 1970-ih godina. Za Vedu Zagorac i Zdravka Pečara, kolekcionare osnovne zbirke i inicijatore osnivanja ovog muzeja, bilo je veoma bitno da su predmeti u njemu nabavljeni u prijateljskom maniru i s dozvolama zemalja porekla (što je presedan u muzeologiji toga vremena ali i sadašnje zapadnjačke muzeologije). Međutim, ako se MAU pozicionira kao relevantna ustanova, osetljiva na probleme vremena, postavlja se pitanje - kako MAU kao jedan "antikolonijalni muzej" treba da pristupi pozivu dekolonizaciji? Ukratko, odgovor se nalazi u neophodnim promenama kako u kustoskoj praksi, tako i na nivou "produkcije znanja" i komunikacije sa javnošću. Naime, MAU i Beogradu od osnivanja simultano deluje na dvema oprečnim ravnima: antikolonijalnoj istoriji usidrenoj u kulturnoj politici nesvrstanih, s jedne strane, i vrlo često kolonijalnoj muzejskoj praksi reprezentacije (afričkih) "drugih". Imajući u vidu teorijsku osnovu dr Sladojević, koja je objavljena u vidu Elaborata, projekat je zamišljen kao saradnja spoljnjeg saradnika sa kustosima muzeja radi prevođenja teorije u praksu i kreiranja konkretnih rešenja za načine rada. U tom smislu je formiran organizacioni nukelus projekta koji uključuje glavnog koordinatora Emiliju Epštajn i stručnog saradnika Anu Knežević, kao i ostale kustose raspoređene po odeljenjima funkcionisanja ovog muzeja.
U izradi i sprovođenju projekta definisana su tri glavna polja: prethodne dobre prakse, upravljanje zbirkama i proizvodnja znanja, u čijem preseku se nalazi suština muzejske rekonceptualizacije. U metodološkom smislu široko postavljen, projekat zalazi u sve aspekte muzeja kao institucije, promišljajući iz ugla etičke proizvodnje znanja modele kolekcioniranja, beleženja, i korišćenja podataka u muzejskom radu. Zbirke i njihova dekolonizacija, naime, predstavljaju značajan fokus u muzejima širom sveta. Međutim, kako su vrednosti anti-kolonijalizma uvek bile više deo diskursa, nego predmetnog muzejskog fonda, i u samom projektu rekonceptualizacije uočljiv je pomak od predmeta prema diskursu. Niz smernica, sastavljenih kombinovanjem afirmativnog nesvrstanog i anti-kolonijalnog nasleđa izvedenog iz diskursa samog MAU, uz uvažavanje savremenih ideja dekolonijalnog mišljenja (Quijano, 2007, Mignolo, 2007, Azoulay, 2018), osmišljen je tako da omogući samo-reflektivan pristup u radu svakom od zaposlenih ili od saradnika MAU, podrazumevajući i značajnije otvaranje same institucije prema konstituentima. U izradu projekta rekonceptualizacije uključena su savremena promišljanja o novim modelima muzeja, posebno onima okrenutim zajednici. U tom smislu, konstituenti su shvaćeni u ovom procesu ne kao konzumenti muzejskih sadržaja, već kao nosioci afektivnog nasleđa nesvrstavanja i anti-kolonijalizma, kojim umnogome kontribuiraju i samoj proizvodnji i daljem usmerenju muzejskih sadržaja. Muzej je posmatran ne samo kao predmetni repozitoriji, već kao mesto kritičkog mišljenja o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, koje otvara prostor za prepoznavanje i uključivanje prethodno isključenih ili marginalizovane glasova, življenih iskustava i znanja. U pravoj fazi, projekat je između ostalog podrazumevao: pisanje Elaborata, planiranje sprovođenja rekonceptualizacije po fazama, preispitivanje zaključaka i predlog kroz participativne programe sa javnošću, kroz izložbu i konferenciju.
Šta je to što Vas je inspirisalo da razvijete projekat?
Inspiracija za projekat dolazi iz dvodecenijskog, kontinuiranog bavljenja ovom konkretnom institucijom: Muzejom afričke umetnosti, kako u teorijskom tako i u praktičnom smislu. Polazeći od širokog okvira dekolonijalne misli, pokušala sam da sagledam kako se ona može primeniti u kontekstu anti-kolonijalne pozicioniranosti socijalističke Jugoslavije, kroz prizmu ovog muzeja, kao svojevrsne manifestacije nesvrstavanja. Ovo promišljanje nadovezuje se na rad Dejana Sretenovića (Izložba "Crno telo, bele maske", MAU, 2004), koji je prvi definisao lokalnu sredinu istovremeno "u kontinuitetu i diskontinuitetu" s zapadnjačkom paradigmom. Usledio je moj doktorski rad iz 2012, “Muzej kao slika sveta, prostor reprezentacije identiteta i ideologije”, kao i saradnja s MAU, a posebno s kustoskinjom Emiliom Epštajn na projektima "Konteksti i reprezentacije" (2014-2018), kao i Nyimpa kor ndzidzi, Čovek ne može opstati sam, (Re)konceptualizacija Muzeja afričke umetnosti - zbirke Vede i dr Zdravka Pečara (2017-2018). Sav ovaj prethodni akumulirani rad ugrađen je i u razvoj Projekta rekonceptualizacije MAU iz 2022.
Koji deo projektnih aktivnosti Vam je bio najzanimljiviji?
Nainteresantniji deo projekta bili su mi razgovori s konstituentima "Prema antikolonijalnom muzeju". Oni su organizovani, kako se može zaključiti prema nazivu, pre izložbe "Antikolonijalni muzej", koja je takođe bila deo projekta rekonceptualizacije. Razgovori su otvorili mogućnost da iz prve ruke čujemo mišljenja konstituenata na teme kolonijalizma, kolonijalnosti znanja i bivanja, rasizma i rasijalizacije, anti-kolonijalizma i anti-rasizma. Ove su teme tek nedavno dobile vidljivost u našem kontekstu, zbog čega je primetan nedostatak njihove terminološke ali i epistemološke artikulacije na našem jeziku. Povremeno se boreći sa zahtevnim pojmovima, koji se nalaze između postkolonijalne, postsocijalističke i dekolonijalne misli, učesnice i učesnici radionica-razgovora ponudili su angažovane, afektivne i iskrene stavove o tome kako vide sopstvene pozicije unutar postojećih globalnih (rasijalizovanih) hijerarhija. Najznačajnije je, međutim, bilo promišljanje o tome šta bi zapravo to bio antikolonijalni muzej, koje je u ovom slučaju favorizovalo muzej upravo kao mesto zajedničkog delovanja i većeg upliva konstituenata na njegov rad.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?
Ukoliko se pitanje odnosi na kategoriju Projekata, u kojoj je čak dvadeset i devet predloga, presek pokazuje usmerenost na nacionalnu kulturu ili teme u vezi s njom. Nalazim da je upečatljiva ne samo tema, već i metodologija izložbe “U Malom Carigradu, Osmansko nasleđe u zbirkama Narodnog muzeja Užice”, kustosa Katarine Dogandžić-Mićunović i Nemanje Obradovića. Izuzetno je značajno da je kustoski tim sa uvažavanjem pristupio temi koja nije zastupljena u našoj sredini, i da je u proces rada uključio i porodice kojih se muslimansko nasleđe posredno ili neposredno tiče. Iz projektne dokumentacije se da zaključiti da je izložba bazirana pre svega na istraživanju, i teži obnavljanju određenih društvenih poveznica. Smatram da je ovo daleko bolji i društveno angažovaniji način rada od impozantnih, monografskih izložbi, koje posetioce stavljaju u poziciju pasivnih posmatrača. Takođe bih izdvojila Memorijal Nadežde Petrović “Gestovi, znakovi života”, selektora Siniše Ilića i Bojana Đorđeva, u Umetničkoj galeriji Nadežda Petrović.
Intervju: Maša Obradović
ELABORAT: REKONCEPTUALIZACIJA MUZEJA AFRIČKE UMETNOSTI – ZBIRKE VEDE I DR ZDRAVKA PEČARA Prvi deo: okvir i dinamika realizacije projekta dr Ana Sladojević 2021/22 --- Elaborat „Rekonceptualizacija Muzeja afričke umetnosti – zbirke Vede i dr Zdravka Pečara“ (prvi deo) nastao je nakon poziva dr Marije Aleksić, direktorke Muzeja afričke umetnosti u Beogradu, da spoljni saradnik muzeja, teoretičarka umetnosti i medija dr Ana Sladojević, koja već niz godina učestvuje u programim, kritički prati i analizira dualnu poziciju MAu kao antikolonijalnog u ideologiji, a često kolonijalnog muzeja u svojoj (kustoskoj) praksi i proizvodnji znanja. Elaborat je koncipiran tako da pre svega kritički preispita i preusmeri proizvodnju znanja, i da na veoma osnovnom nivou svakodnevnog muzejskog rada uvede promenu praktičnih, metolodoških i terminoloških pristupa temama i problemskim pitanjima koja se javljaju u domenu kojem je muzej posvećen.
IZLOŽBA: Antikolonijalni muzej Autorka: dr Ana Sladojević 8. septembar 2022 – 31. januar 2023, u MAU --- Izložba nije bila puka istorizacija jugoslovenskog antikolonijalizma, iako se njime inspiriše kao početnom tačkom. Oslanjajući se na delovanje MAU tokom svih decenija njegovog rada, kao i na brojne teorijske i umetničke intervencije koje su problematizovale muzej kao takav, izložbom se teži iscrtavanju mogućih modela muzejskog rada koji bi bili zasnovani na antikolonijalizmu kao svojevrsnom afektivnom nasleđu ovog mesta. Izložba je trasirala neka od ključnih pitanja reprezentacije Afrike i afričke umetnosti, u jednom širem kulturnom okviru od isključivo muzejskog. Počevši od kartografskih reprezentacija Afrike, do novinske štampe, članaka u časopisima, fotografija, crteža, muzejskih dokumenata, natpisa, rečenica i citata, ona opisuje različite registre u kojima se formirala slika o Africi i afričkim umetnostima, a koji su posredno ili direktno uticali i na sliku Afrike koju sam MAU predstavlja.
https://mau.rs/sr/pro%C5%A1le-izlo%C5%BEbe/antikolonijalni-muzej.html
Katalog izložbe: ANTIKOLONIJALNI MUZEJ, autorke dr Ane Sladojević --- Dvojezično izdanje (srpski/engleski) pored preispitivanja kolecioniranja, ekspertskih kriterijuma i bespogovornog autoriteta muzeja, upućuje na još jedan bitan korak koji je neophodno preći na putu prema dekolonizaciji muzeja, a to je "dekolonizacija uma". U tom smislu, katalog (i izložba) upućuju na preusmeravanje pažnje kako kustosa u muzejima, tako i najšire javnosti na doživljavanje muzeja ekskluzivno kao predmetnog repozitorijuma, kao razumevanju muzeja kao mesta, ili "platforme" za promišljeni i odgovoran govor, i proizvodnju antikolonijalnog načina razmišljanja.
21-22. oktobаr 2022. Međunarodna konferencija „Antikolonijalni muzej“ Konferencijom se težilo uspostavljanju poveznica s vrednostima antikolonijalizma, antirasizma i solidarnosti iz vremena nastanka samog MAU, ne radi puke istorizacije jednog vremena, već u cilju postavljanja izazova antikolonijalnog mišljenja pred jednu značajno drugačiju instituciju koja tek treba da zaživi u praksi. Konferencija će biti organizovana u vidu četiri glavna tematska panela: NASLEĐE I NASILJE: (Raz)otkrivanje muzeja kao slike sveta; DECENTRIRANI MODERNIZMI: Bočne istorije kao alternativa; OTPOR S RUBOVA: Prepoznavanje nove paradigme; ANTIKOLONIJALNI MUZEJ: Delovanje u realnom vremenu. Učesnice: Amina Zubir (Alžir), Mvana Po (Angola), Elizabet Asafo-Ađej (Gana), Višitua Ndžiharine (Namibija), Blesing Bi Azubike (Nigerija), Jelena Vesić, Ana Vujović, Jelena Savić (Srbija), Katarina Zdjelar, Koštana Banović (Holandija), Dubravka Sekulić (Velika Britanija). Naučni i organizacioni odbor konferencije čine: Bojana Piškur (Slovenija), Katarina Živanović, Ana Sladojević, Emilia Epštajn i Ana Knežević (Srbija).
Biografije učesnika konferencije Antikolonijalni muzej
2, 9, 16. i 23. avgust 2022. u 11 časova Radionice: Prema antikolonijalnom muzeju --- Kao deo izložbene metodologije, tokom avgusta je organizovan ciklus radionica pod nazivom „Prema antikolonijalnom muzeju“. Uz odličan odziv i aktivno učešće publike konstituenata, razmatrana su pitanja dekolonizacije znanja, muzejskih reprezentacija afričke umetnosti, rase i rasizma. Ova iskustva biće prevedena u domen promišljanja i imaginacije usmerene prema tome kako bi jedan antikolonijalni muzej trebalo da izgleda.
8, 15, 22, 29. oktobar; 12, 19, 26. novembar; 3, 10, 17. i 24. decembar 2022. ISTRAŽIVAČKI ČAS - participativni program; vodi: dr Ana Sladojević i kustosi MAU -- Kroz formu razgovora koji je polazio od nekog muzejskog ili ličnog predmeta, dokumentacije, građe, medijskog sadržaja, bila su predstavljena problemska pitanja koja su trenutno u fokusu aktuelnih istraživanja koja se direktno ili rubno tiču i ovog Muzeja. Tokom novembra razgovori su se vodili oko muzejskog predmeta, formalnih i neformalnih, javnih i privatnih kolekcija i arhiva, uključujući i njihovo poreklo, kao i mesto restitucije i repatrijacije u savremenoj kritici muzeja, s posebnim osvrtom na ideologiju muzejske proizvodnje znanja. Tokom decembra, radionice su bile posvećene zamišljanju budućih muzejskih praksi i razvijanju mišljenja o tome šta sve „buduće nasleđe“ podrazumeva, s kritičkim pregledom aktuelnog pisanja na ove teme.
ZVUČNA ETNOGRAFIJA - EPIZODA #52 (07-10-2022) ---- "ANTIKOLONIJALNI MUZEJ" - gostovanje Ane Sladojević, nezavisne kustoskinje i teoretičarke umetnosti, od koje je javnost čula više o tome: Šta je antikolonijalni muzej? Kakav je uticaj dekolonijalne teorije za razumevanje ovog koncepta? Koje su faze njegove (re)konceptualizacije? Kako se menjala pozicija antikolonijalnog muzeja od socijalističkog perioda do današnjih dana? Koje su njegove političke dimenzije i kakav je njegov emancipatorski potencijal?
https://radioaparat.rs/episodes/antikolonijalni-muzej-07-10-2022/
PRISUTNOST NA MEĐUNARODNOJ SCENI U novom izdanju časopisa 'EuropeNow' (br. 50) objavljeni su tekstovi koji se osvrću na međunarodnu konferenciju "Antikolonijalni muzej" održanoj u oktobru 2022. u MAU (autorke Emilije Epštajn), kao i tekst o izložbi "Antikolonijalni muzej", autorke, nezavisne kustoskinje dr Ane Sladojević.
Prisutnost i pokrivenost projekta-izložbe u domaćim medijima: "Muzej na osnovama kolonijalizma", dr Ana Sladojević, priredila novinarka Sonja Ćirić, "Vreme", 20.10.2022.
Implementacija Projekata u redovni program MAu - NEDELJA U MAU U okviru redovnog programa nedeljom, održavale su se radionice za decu na temu "Veksilologija - mapiranje Afrike" koja je najmlađe posetioce (uzrast od 6 do 12 godina) upoznavala sa kolonijalnom borbom i istorijom oslobođenja Afrike kroz zanmljivi format učenja o zemljama i zastavama. Paralelno sa time, za odrasle su se održavala redovna stručna vođewa kroz psotavku.