Projekat Nikola Dobrović – 125 godina od rođenja nije pasivno sećanje na njegov plodonosan rad i stvaralaštvo, već pokušaj razumevanja arhitekte Dobrovića kao virtuelnog živog sagovornika upravo sada i ovde.
Srpska akademija nauka i umetnosti u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom UB, Filozofskim fakultetom UB, Muzejom nauke i tehnike, Udruženjem arhitekata Srbije, Akademijom arhitekture Srbije, BINA-om, Kućom legata i Narodnim muzejom Srbije u 2022. godini obeležila je jubilej - 125 godina od rođenja akademika arhitekte Nikole Dobrovića. Tim povodom organizovan je bogat program koji je uključio međunarodnu naučnu konferenciju, monografiju Nikola Dobrović: život, delo, vreme, konkurs studentskih radova i stručno vodjenje kroz Generalštab. Centralni program obeležavanja jubileja bila je izložba u Galeriji SANU Nikola Dobrović: pod zastavama modernih pokreta koja je predstavila ovog modernistu kao osobu širokih uvida, svestranog intelektualca, pisca brojnih kritičkih istoriografskih studija o arhitekturi i gradovima, profesora fakulteta, direktora Urbanističkog instituta Srbije, prvog gradskog arhitektu Beograda i bezmalo mitsku figuru domaće kulturne javnosti. Izložba je osmišlјena kao sintezni prikaz celokupnog Dobrovićevog stvaralaštva i imala je za cilј da, s jedne strane, predstavi klјučne karakteristike Dobrovićevog dela, njegove ideje, zalaganja i postignuća, a s druge strane da osvetli milјe, okolnosti, uslove i prilike u kojima je njegovo delo nastajalo.
Nikola Dobrović
125 godina od rođenja
Marta Vukotić Lazar, Bojan Koačević
GALERIJA SANU
Projekat Nikola Dobrović – 125 godina od rođenja nastao je kao rezultat partnerske saradnje većeg broja institucija, privatnih kolekcionara i umetnika. Na izložbi je po prvi put predstavljen sveukupan opus ovog arhitekte i kulturnog radnika uključujući njegov rad u Pragu, Dubrovniku i Beogradu, kao i projekte za Igalo, Herceg Novi, Štip i druge gradove širom Jugoslavije. Za potrebe izložbe istražen je i digitalizovan legat Nikole Dobrovića koji se čuva u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu. Široj domaćoj i stranoj publici prikazani su originalni projekti, umetnička dela i arhivska građa, među kojima je značajan deo premijerno prikazan. Dizajn izložbe i dodatni video materijal Marine Dokmanović sledeći principe Dobrovićeve estetike i etike na najbolji način povezali su različite disciplinarne pristupe koautora izložbe Marte Vukotić Lazar i Bojana Kovačevića. Kroz bogat prateći program izložbe, koji je uključio dvojezični katalog i na desetine predavanja i vođenja eminentnih stručnjaka iz polja istorije arhitekture i arhitekture, izložba je aktuelizovala zaštitu i obnovu Generalštaba, jedinog Dobrovićevog izvedenog projekta u Srbiji. Zahvaljujući saradnji sa Arhitektonskim fakultetom izrađene su makete najznačajnijih Dobrovićevih zdanja i raspisan konkurs za najbolji studentski rad na temu rekonstrukcije Generalštaba. Posebno za ovu priliku RTS je producirao dokumentarni film Urbanista mora biti arhitekta u kojem svoja sećanja na Dobrovića dele članovi porodice, kolege i njegovi studenti. Osim toga, međunarodni naučni skup doneo je nove uvide u Dobrovićev rad i stvaralaštvo i inicirao saradnju između institucija i organizacija u Srbiji, Hvatskoj i Crnoj Gori koje baštine Dobrovićeva dela.
Шта је то шта Вас је инспирисало да развијете пројекат?
Пројекат „Обележавање 125 година од рођења архитекте Николе Добровића“ који реализује Српска академија наука и уметности проглашењем 2022. годином академика Николе Добровића, плод је вишегодишњег научно-истраживачког рада, везаног за организовање монографске изложбе „Никола Добровић: под заставама модерних покрета“ која се бави животом, делом и временом коме је припадао овај истакнути југословенски и српски архитекта модерног доба. Изложба реализована у Галерији Српске академије наука и уметности (ГСАНУ) као централни догађај у овиру Пројекта обележавања Јубилеја, са једна стране била је посвећена архитекти Николи Добровићу, концептима и феноменима, личностима и делима који су утабали његове путеве, одредили усмерења, изоштрили стваралачке видике и довели га до Београда као животног и професионалног одредишта. Њено друго посвећење било је усмерено је ка његовим заоставштинама, од којих започиње свако темељито истраживање опуса појединих градитеља, а потом се усмерава на проучавање реализованих објеката, архивске, фототечке, хемеротечке и историографске грађе. Презентовањем породичне заоставштине Николе Добровића која садржи: техничку документацију изведених и неизведених дела (оригиналне пројекте, скице, цртеже, конкурсне радове, урбанистичке планове итд.) урађене у разним техникама и на различитим подлогама, студентске радове, фотографије, дипломе, награде, повеље, плакете, исечке из дневне и периодичне штампе, објављене и необјављене текстове, књиге, научне радове, записе са путовања, дневнике, техничке извештаје, писма, као и личну библиотеку која употпуњује слику о њему, намера је такође била и да из угла истражене Добровићеве заоставштине укаже, да су управо заоставштине незаобилазни извор за историчаре градитељства новијег доба, као и посленике заштите споменика културе. Седам изложених макета - реализованих и нерализованих пројеката архитекте Николе Добровића дале су важан допринос изложби, првенствено макета уметничке вредности „Добровићев Генералштаб“ (1956-1965) коју је израдио у размери 1:125, Владан Јовановић, а поред ње и 6 макета у размерама 1: 200, 1:125 и 1:50, које су израдили студенти са Архитектонског факултета Универзитета у Београду, почев од неизведеног пројекта намењеног Београду „Теразијска тераса“ први пут виђеног у том медију, као и 5 реализованих и нереализованих пројекта намењених Дубровнику и околини („Хотел Гранд“ на Лопуду и 4 макете приватних вила рађених за Лопуд, Затон и Свид крај Дубровника). За потребе изложбе реализован је и презентован на 4 велика екрана видео-материјал где је приказан опус Николе Добровића у Прагу, Дубровнику и Београду, као и његови пројекти који нису реализовани, нити сачувани у оригиналу, већ су публиковани у периоду када су настајали. Утицају старијег брата, професора Уметничке академије у Београду и њеног оснивача са Томом Росандићем, Сретеном Стојановићем и Милом Милуновићем, сликара Петра Добровића, на живот и рад архитекте Николе Добровића, а о чему додатно сведочи и „Извод из дневника Николе Добровића“, обимна преписка од 1914. године до Петрове изненадне смрти 1942. године, као и документација која се односи на њихову заједничку излагачку делатност од средине треће до самог почетка четврте деценије XX века, сачувана у заоставштини Петра Дорбовића у Архиву САНУ, посвећена је посебна пажња. Петров утицај је био изузетно снажан, чак пресудан и то како с аспекта Николиног опредељења за ликовне уметности и савремене тенденције у њима, тако и из угла Петрове истрајне тежње да и његов млађи брат добије југословенско држављанство и да се настани у Београду у коме је Петар добио уточиште и где је до краја живота становао и деловао, тражећи своје место у оквирима југословенске ликовне оријентације. У контексту изузетне спреге међу браћом Добровић на изложби је презентовано и 8 уља на платну сликара Петра Добровића из фонда Куће легата – Галерија Петра Добровића и Народног музеја у Београду, а која на посебна начин осветљавају живот, дело и време коме је припадао архитекта Никола Добровић. Под окриљем изложбе „Нукила Добровић: под заставама модерног покрета“ реализоване у Галерији САНУ, као централног догађаја Пројекта обележавање јубиларне годишњице Николе Добровића, сабрали су се бројни такође важни догађаји у оквиру Пројекта са мноштвом актера и активности, који су се одвијали на више места у Београду и под окриљем Удружења архитеката Србије у активностима „17. Београдске интернационалне недеље архитектуре“ (БИНА, 26.05. 2022 – 07.06. 2022) и Академије архитектуре Србије, док су на Архитектонском факултету у Београду, зимски и летњи семестар 2021/2022. године умногоме били посвећени овом јубилеју, у низу наставних целина и активности везаних за редовну, изборну и постдипломску наставу, уз израду 6 макета радило се и на организацији пратећих догађаја, као што су: отворене радионице, разговори, гостујућа експертска предавања, реализације „Студентског конкурса за идејно архитектонско–урбанистичко решење реконст рукције зграда „Добровићевог Генералштаба“ (Комплекса ДСНО), са изложбом конкурсних решења у Кнез Михаиловој улици у Београду у непосредној близини Галерије САНУ, у реализацији БИНА и Архитектонског факултета у Београду итд. Библиотека Српске академије наука и уметности (БСАНУ) је такође организовала у новим витринама пријемног хола камерну изложбену поставку од грађе из фонда БСАНУ, уз биографске и друге податке посвећену јубилеју 125 година од рођења Николе Добровића, као значајне личности из историје САНУ. У организацији САНУ и Архитектонског факултета Универзитета у Београду, одржан је и Међународни симпозијум „125 година од рођења Николе Добровића (1897 – 2022)“ у Београду, 17. и 18. новембра 2022. године. Радио телевизија Србије (РТС), као национална медијска кућа, дала је подршку овом Јубилеју реализацијом документарног филма о животу и раду Николе Добровића под називом „Урбаниста мора бити архитекта“, сагледаном кроз призму архивске грађе, аудио и видео материјала, као и кроз сведочења и тумачења Добровићевог живота, дела и доба коме је припадао, његових некадашњих студената, данас угледних српских архитеката, сродника, као и аутора изложбе, у продукцији „Образовно научног програма“. На видо-биму у оквиру галеријског простора, поред филма „Урбаниста мора бити архитекта“ презентован је и филм „Савремена архитектура Југославије“ из 1964. године, из фонда и у продукцији Филмских новости из Београда.
Који део пројектних активности Вам је био најзанимљивији?
Највећи изазов је био, а самим тим и најзанимљивији део пројектних активности, како да се обиман и разнородан материјал везан за живот и рад архитекте, урбанисте и редовног професора Архитектонског факултета Николе Добровића, такође у контексту целог спектра важних утицаја и разнородних актера времена коме је он припадао, што јасније презентује у простору ГСАНУ стручној и најширој културној јавности, али на начин да у едукативном и естетском смислу, као и са акспекта пратећих публикација, цео Пројекат остави у методолошком смислу утемељени траг, како на заинтересовано окружење у време трајања Пројекта, тако и на будуће истраживаче и ширу заинтересовану јавност. Посебан изазов је био како презентовати на јасан и прегледан начин два разнородна периода у Добровићевом стваралаштву и то – период између два светска рата, у коме је одрастао, школовао се, стручно се усавршавао и формирао сопствени пројектантски биро, као и период након завршетка Другог светског рата, када Никола Добровић наставља свој живот у Београду у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) под потпуно новим политичким и другим околностима, где постаје главни планер, оснивач и директор Урбанистичког института НР Србије, потом главни архитекта града Београда, члан бројних струковних удружења, а након 1948. године и редовни професор на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, почасни члан Краљевског института британских архитеката (RIBA), а убрзо дописни, а затим и редовни члан САНУ. Пројекат САНУ „Обележавање 125 година од рођења архитекте Николе Добровића“ под под окриљем изложбе и свих пратећих манифестација у Београду, упутио је снажан и одлучан подстицај деловању у правцу хитне обнове најзначајнијег и јединог реализованог дела из опуса архитекте Николе Добровића у Србији и Београду – Комплекса зграда Генералштаба, на углу Немањине и улице Кнеза Милоша, који је девастиран до крајњих граница у НАТО бомбардовању Србије, Београда 1999. године. У оквиру Пројекта САНУ „Обележавање 125 година од рођења архитекте Николе Добровића“ публиковани су: каталог изложбе „Никола Добровић: под заставама модерних покрета“ на српском и енглеском језику (обима 204 стране) у издању Галерије САНУ, као и монографија „Никола Добровић: живот, дело, време“ на српском и енглеском језику (обима 370 страна) у издању Сектора за издавачку делатност САНУ, који припрема и публикацију Зборник радова на српском језику, са Међународног научног скупа „125 година од рођења архитекте Николе Добровића (1897-2022)“, што укупнон чини пет публикација трајне вредности, као исход овог Пројекта.
Како Вам се чини конкуренција ове године за ICOM Србија награду?
Као и сваке године и ове 2023. године велики број приспелих радова, чак 54, који конкуришу за угледну Награду НК ICOM сведоче, како о великој и значајној музејској делатности у Србији, тако и о изузетности ове Награде за делатнике струке и то са свих аспеката од значаја за Награду овога типа. Част је бити номинован за Награду НК ICOM у оваквој конкуренцији
Интервју: Љубица Нешић
Dizajn izložbe Nikola Dobrović: Pod zastavama modernih pokreta potpisala je Marina Dokmanović.
Katalog izložbe Nikola Dobrović: Pod zastavama modernih pokreta publikovan je na srpskom i odvojeno na engleskom jeziku. Dizajn kataloga potpisala je Danijela Paracki, a dizajn korica čitave serije i zaštitnog znaka projekta Dragana Lacmanović.
Pored kataloga izložbe u okviru programa publikovana je monografija Nikola Dobrović: život, delo, vreme, takođe na srpskom i engleskom jeziku.
U okviru projekta uspešno je realizovana i međunarodna naučna konferencija „125 godina od rođenja arhitekte Nikole Dobrovića (1897-1922) na kojoj je uče učestvovalo 67 istraživača iz deset država. Tom prilikom razmotrene su sve oblasti Dobrovićevog stvaralaštva: projektantska i graditeljska delatnost, urbanizam, teorija, kritika, istoriografija, zaštita spomenika, univerzitetska nastava, izlagačka i organizaciona aktivnost, uključujući i priznanja koja je za života i posthumno dobio. Preovlađivali su monografski ogledi i studije slučaja, ali je bilo i preglednih radova, rasprava, priloga proučavanju ranije pokrenutih tema i sećanja na Nikolu Dobrovića. Pored proširivanja saznanja o Dobrovićevom životu i delu, preispitani su i modaliteti tumačenja njegove arhitekture. Uz iskusne tumače Dobrovićevog dela, na konferenciji je učestvovalo više mladih istraživača sa Arhitektonskog i Filozofskog fakulteta u Beogradu. Radovi prezentovani na konferenciji objavljeni su u izvodu, u Knjizi sažetaka, a u celosti će biti publikovani u okviru Zbornika radova sa Konferencije koji je u pripremi.
U organizaciji Univerziteta u Beogradu – Arhitektonskog fakulteta i Srpske akademije nauka i umetnosti, a u saradnji sa BINA-om, raspisan je javni, anketni, studentski konkurs za idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje rekonstrukcije zgrade Generalštaba (DSNO) u Nemanjinoj ulici u Beogradu. Predmet konkursa je izrada anketnog programsko-prostornog rešenja rekonstrukcije zgrade nekadašnjeg Državnog sekretarijata za poslove narodne odbrane, sagrađene prema projektu jednog od najvećih predstavnika jugoslovenskog modernog pokreta u arhitekturi Nikole Dobrovića (1897–1967). Obuhvat konkursa koncipiran je sa fokusom na zgradu A čija je rekonstrukcija glavna tema konkursa, dok se podrazumeva sagledavanje i prikaz celine kompleksa Generalštaba kao prostorno-arhitektonske celine. Nagrađeni radovi izloženi su na otvorenom u Knez Mihailovoj ulici ispred Palate SANU.
Za potrebe izložbe Vladan Jovanović je izradio maketu Generalštaba, a profesori Zoran Abadić i Jelena Bogosavljević uz tim studenata Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu realizovali su dodatnih šest maketa najznačajnijih Dobrovićevih projekata.
U okviru Beogradske nedelje arhitekture organizovano je stručno vodjenje kroz Generalštab i obilazak platoa Terazijske terase.
Prateći program izložbe obuhvatio je preko trideset predavanja eminentnih stručnjaka iz polja arhitekture, istorije umetnosti i konzervacije, kao i vodjenja autorskog tima.
U okviru projekta Redakcija obrazovnog – naučnog programa RTS realizovala je dokumentarni film pod nazivom „Urbanista mora biti arhitekta, Nikola Dobrović“. Dokumentarni film je ukazao na veliki značaj Dobrovićevog stvaralašta na prostorima bivše Jugoslavije kao i na njegov uticaj na nove generacije arhitekata.
Čitav projekat izuzetno je medijski propraćen kako u elektronskim, tako i u štampanim medijima.