NARODNI MUZEJ ŠUMADIJE KRAGUJEVAC
Narodni muzej Šumadije u Kragujevcu, smešten u objektima starijim od dva veka, uz upotrebu savremenih tehnologija, oživljava prošlost u sadašnjosti i čuva je za budućnost. Muzej omogućava i licima koja su uskraćena za sva dostupna čula, da na alternativni način spoznaju bitne informamcije o našoj istoriji i umetnosti.
U prethodnoj godini NMŠ je ostvario nekoliko značajnih projekata iz različitih oblasti, čime je znatno unapredio muzejsku delatnost. Na polju realizacije projekata koje je finansijski podržalo Ministarstvo kulture, tu se pre svega nove stalne postavke obogaćene multimedijalnim sadržajima i praćene aktivnom digititalizacijom kulturnog nasleđa. Na Dan državnosti otvorena je stalna postavka u Amidžinom konaku pod nazivom "Od srednjevekovnog trga do prestone varoši - hronologija istorijskog razvoja grada Kragujevca" autora Miloša Jurišića,arheologa konzervatora, Roksande Aleksić, kustosa istoričara i Gorana Milosavljevića, istoričara višeg arhiviste. Postavka osim originalnih predmeta iz Muzeja obiluje i dodatnim sadržajima koji su pre svega osmišljeni da privuku mlađu muzejsku publiku (segment virtuelne realnosti, makete, 3d mape, replike i sl.) Važno je istaći da je ovo prva stalna postavka o istorijatu grada nakon više od dve decenije koliko je Amidžin konak bio zatvoren za javnost (1999. za vreme NATO agresije) i da je njom ispunjena višedecinijska želja kako Kragujevčana tako i posetilaca iz zemlje i inostranstva da na jednom mestu mogu da se upoznaju sa istorijatom Grada i centralne Šumadije. Paralelno sa tim, promovisana je i monografska publikacija o 70 godina rada našeg Muzeja u čijoj su izradi učestvovali svi stručni saradnici, a čiju je recenziju potpisala mr Bojana Borić Brešković. Još jedan projekat stalne postavke "Politički život u Kragujevcu u drugoj polovini 19. veka" autorke Nataše Milosavljević, otvoren za Noć muzeja vratio je značaj i mesto Svetozaru Markoviću u kući koja zvanično nosi njegovo ime kao spomenik kulture. Poseban segment aktivnosti našeg Muzeja predstavlja rad u okviru inkluzivnih projekata koji su takođe realizovani u Amidžinom konaku, muzejskom kompleksu i Galeriji Nikole Koke Jankovića. Galerija NKJ kao muzej u sastavu je i nagrađen za timsku efikasnost u okviru Međunarodnog foruma slovenskih kultura u Brežicama. Ostvarena je i saradnja sa manjinskim zajednicama u okviru međunarodnog dana Roma i međunarodna saradnja (Ruski dom).
Kao što smo već pomenuli, kragujevački Narodni muzej više od 20 godina nije imao stalnu postavku koja je prikazivala istorijski razvoj grada i okoline. Zahvaljujući podršci Ministarstva kulture uspeli smo da realizujemo projekat u Amidžinom konaku - objektu koji je bio i mesto prve stalne postavke u Kragujevcu pre više od 70 godina. Kako naš Muzej u prethodnih 7 decenija rada nikada nije imao publikovanu monografiju o svom radu, tako smo i na tom planu napravili značajni pomak. Paralelno sa navedenim, teče i proces stalne digitalizacije i prezentovanja kulturnog nasleđa putem veb aplikacija i virtuelne realnosti. Po rečima saradnika koji realizuje programiranje tog segmenta za naš Muzej, ispostavlja se da nijedan Muzej u zemlji nije dostigao taj nivo muzejske prezentacije prilagođene mlađoj publici. Putem VR naočara muzejska publika se vraća dva ili tri veka unazad, u period barokne utvrde kragujevačkog Šanca ili u period prestonice kneza Miloša. U toku je realizacija virtuelne realnosti originalnog izgleda Kneževog arsenala - prvog vojno-industrijskog kompleksa na Balkanu. Savremeni uređaji su postavljeni u prostoru koji je posebno za to osmišljen u stilu nekadašnjeg izgleda divanhane i kolokvijalno smo ga nazvali VR-hana. Osim ovoga, za slepa, slabovida, gluva i nagluva lica se u saradnji sa njihovim udruženjima realizuju sadržaji koji im pomažu da dožive neke od umetničkih i istorijskih sadržaja u njima prilagođenom svetu. Galerija Nikole Koke Jankovića dostupna svima i "Oseti sliku, oslušni spomenik" kojima se omogućava taktilni pristup informacijama, ili projekti koji putem aplikacija bikona emituju zvučne tekstove ili putem QR kodova stvaraju slike predstavljaju značajni iskorak i u našem muzejskom radu ali i u odnosu na druge Ustanove. Ono što moramo istaći kao kuriozitet u odnosu na druge muzeje je gotovo neverovatna činjenica da sa samo 27 zaposlenih lica od kojih su 10 kustosa, i 3 vodiča pokrivamo 10 različitih muzejskih objekata.
Коју музејску активност бисте истакли из Ваше пријаве и зашто?
Тешко је рећи коју би музејску активност издвојили у односу на друге, јер су нам веома значајни и пројекти инклузивности, дигитализације као и међународна награда на Форуму словенских култура за тимску ефикасност, међутим можда би све те активности могле да се обухвате реализацијом нове сталне поставке (мултимедијалне) у Амиџином конаку, која је реализована уз финансијску подршку Министарства културе и уз велико залагање наших запослених.
То је дакле тек трећа историјско-археолошка стална поставка од настанка нашег музеја пре више од 7 деценија (прва је била отворена 1951, а друга 1975) а пошто је од 1999. године овај значајни историјски објекат био потпуно занемарен и такорећи претворен у магацински простор. Тек у последњих неколико година је почело уређење простора за изложбене поставке, да би тек прошле године успели да га оспособимо у целости. Ако погледате коментаре на Гугловим рецензијама од пре пар година приметићете да су углавном били негативне конотације, управо из разлога што Музеј није имао адекватан приказ историјског развоја Крагујевца и околине, али то се од прошле године променило, и сада посетиоци остављају позитивне коментаре. Позитивне коментаре чујемо и у живом разговору, како од стручњака из области културе и музејске делатности, тако и од свакодневних посета, а то нам представља највећу сатисфакцију за наш труд и рад у претходном периоду.
Зашто је Ваш музеј специфичан у односу на друге?
Специфичност нашег Музеја у односу на друге се између осталог огледа у диспропорцији броја запослених у односу на број објеката који су нам додељени на коришћење. О десет различитих изложбених објеката који су дислоцирани (од којих су само три савремене грађевине а остали су у распону старости од 100 до 200 година), укључујући и три дислоцирана депоа, брине свега десет кустоса, три водича, и десетак техничких сарадника, уз повремено ангажовање спољних сарадника. Та чињеница је вероватно била и главни разлог жирију Форума словенских култура да додели награду за тимску ефикасност Галерији Николе Коке Јанковића, која као музеј у саставу тј. издвојена целина функционише са само три стално запослена лица. У мају месецу ћемо имати укупно 22 лица у сталном радном односу и два ангажована по уговору на одређено време, што по личном мишљењу директора представља готово невероватан податак, имајући у виду да музеји са много мање објеката и изложбених простора функционишу са много већим бројем запослених. Тако да у том смислу можемо слободно закључити да наш Музеј успешно управља свим нашим збиркама и објектима са веома ограниченим ресурсима, и да је управо то оно што нас издваја у односу на остале.
Како Вам се чини конкуренција ове године за ICOM Србија награду?
Конкуренција у којој се нашао и наш Музеј је на завидном нивоу, и представља нам велику част да се нађемо у том окружењу и контексту, поготово ако знамо да је прошле године Нови Сад био европска престоница културе а да је Музеј Војводине као једна од најзначајнијих установа културе у том граду био организатор репрезентативних програмских садржаја, те да су неки музеји у конкуренцији републичке установе културе са много већим буџетима од нашег. Сама чињеница да смо прошле године успели да се "ребрендирамо" као Народни музеј Шумадије, и да се за кратко време у свега неколико година трансформишемо од једне запуштене музејске институције до конкуренције у 5 најбољих музеја у Србији за нас представља изузетан успех и мотивацију да се и у наредном периоду посветимо реализацији квалитетних ауторских музејских садржаја и пројеката заштите културног наслеђа.
Интервју: Јелена Ђукић
Stalna multimedijalna postavka „Od srednjovekovnog trga do prestone varoši - hronologija istorijskog razvoja grada Кragujevca" posvećena je celokupnoj oblasti nekadašnje Кragujevačke nahije, odnosno Župama Lepenice i Gruže u istorijskom periodu od 15. do 19. veka. Slojevi nastanka samog grada ranije nisu bili muzeološki i stručno prezentovani. U tom kontekstu koncept izložbe je zamišljen kao formiranje hronološkog narativa povezanog sa četiri ključne tačke (srednjovekovni trg, orijentalna kasaba, barokna utvrda-šanac i prestona varoš Кneževine) u razvoju i nastanku urbane celine Кragujevca. Lokacija izložbe je sama po sebi sastavni deo muzejske prezentacije-podrumski hol Amidžinog konaka, spomenika kulture pod zaštitom države, najstarije očuvane građevine u Кragujevcu. Multimedijalna postavka prilagođena je i mlađim naraštajima i biće u permanentnom procesu osavremenjavanja i aktualizacije. Kako bi sagledali značaj ove postavke dovoljno je reći da je prva stalna postavka u Amidžinom konaku otvorena 1951, druga 1975, a da je ova treća nastala uz izuzetna zalaganja naših saradnika.
https://www.youtube.com/watch?v=amTKpi7TpJ4
https://kragujevac.ls.gov.rs/vest/42051/otvorena-izlozba-u-amidzinom-konaku.php
70 godina Narodnog muzeja u Kragujevcu - monografska publikacija koja je nastajala u "smutna" vremena COVID-19 okolnosti, i koja je, iako je bila planirana ranije, mogla široj javnosti da se prezentuje tek početkom 2022. godine. Nakon više od 70 godina rada, kragujevački Muzej je na jednom mestu dobio objedinjenu publikovanu prezentaciju u čijem su nastajanju učešće uzeli svi stručni saradnici. Nažalost, naš dugogodišnji saradnik, urednik ovog izdanja, književnik i muzejski bibliotekar Vladimir Jagličić nas je zbog duge i teške bolesti napustio pre samog izdanja, ne dočekavši promociju monografije. Istovremeno promovisan je i novi logo i redizajn vizuelnog identiteta Muzeja čiji je autor grafički dizajner mr Dejan Petrović.
Kuća Svetozara Markovića, spomenik kulture pod zaštitom države, je nakon godinu dana od kada je zatovrena za javnost ponovo otvorena novom stalnom multimedijalnom postavkom "Politički život u Kragujevcu u drugoj polovini 19. veka" autorke kustoskinje Nataše Milosavljević, čime je nakon više od decenije od kako je iz ideoloških razloga uklonjena bista Svetozara Markovića, ponovo vraćen značaj njegovom liku i delu, pre svega poštujući pravila struke i neutralan pristup istorijskim događajima i okolnostima. Na taj, po nama jedini način, od idolopoklonstva koje se negovalo u socijalističkom društvenom uređenju, preko potpune negacije u prethodnom periodu došli smo do adekvatnog nivoa prezentovanja eksponata i knjiga Svetozara Markovića uz priču koja prati čitavu drugu polovinu 19. veka na polju političkog i društvenog delovanja u Srbiji i Kragujevcu. Primenom savremenih tehnologija - od animacije kretanja "crvenog barjaka" na mapi Kragujevca, do hologramske ilustracije urađene na osnovu njegovog lika, uključujemo i mladu muzejsku publiku.
Forum slovenskih kultura Brežice 2022. godine Specijalna nagrada za timsku efikasnost Galeriji Nikole Koke Jankovića u sastavu Narodnog muzeja Šumadije Savremene muzejske prakse u cilju promocije kulturnog nasleđa koriste najrazličitije forme, pristupe liderstvu i radne metode, u zavisnosti od kontekstualne prirode ustanove i resursa. Žiri je prepoznao i odlučio da nagradi napore ove Galerije u razvoju svog opsega delovanja podstičući timski rad, komunikaciju i konstantnu koordinaciju među zaposlenima, kao i činjenicu da je u relativno kratkom vremenskom periodu dostigla postavljene ciljeve na savremen i impresivan način. Galerija, otvorena 2019. godine u okviru Narodnog muzeja Šumadije, posvećena je prvenstveno predstavljanju kolekcije dela jednog od vodećih srpskih vajara. Bazirani na visokim profesionalnim standardima i kompetentnosti, kao i sposobnosti da zajedno ostvaruju svoj ciljeve, među svojim malobrojnim ali dobro organizovanim i produktivnim stručnjacima, uspeli su da stvore impresivnu umetničku Galeriju koja radi ne samo u regionalnim, već i u nacionalnim i internacionalnim okvirima.
"Galerija Nikole Koke Jankovića dostupna svima", autora kustosa Katarine Babić i Vladimira Markovića je projekat koji je realizovan u skladu sa principima univerzalnog dizajna i digitalne inkluzije, unapređeni su postojeći tehnološki kapaciteti veb-prezentacije Galerije NKJ. Multimedijalna prezentacija sinhronizovana je sa virtuelnom prezentacijom stalne postavke i optimizovana za internet. Ovim projektom osetljivim grupama građana, osobama sa senzornim invaliditetom, omogućen je nesmetan pristup informacijama, prezentaciji i interpretaciji kulturnog nasleđa i stalne postavke Galerije legata NKJ. Stručni i informativni tekstovi kustosa Galerije, na srpskom i engleskom jeziku, prate pet tematskih celina stalne postavke Živeti umetnost. Posetiocu je omogućeno da visoko kvalitetne 3D fotografije 75 eksponata iz zbirke Jankovićevog legata uveliča do željene veličine i rotira ih u svim pravcima. Za slabovide osobe uvedena je auditivna podrška gde se jednim klikom miša pokreće snimak sa audio-zapisom stručnog teksta. Za gluve i nagluve osobe tekstovi su prevedeni na znakovni jezik i dostupni putem video-zapisa.
https://legatkoka.rs/portreti/
U prostoriji Amidžinog konaka, za osobe oštećenog vida, postavljena je taktilna tabla sa reprodukcijom slike Paje Jovanovića „Takovski ustanak“. To je prilika da se osobe oštećenog vida prvi put upoznaju sa slikom za koju su do sada samo čuli. Pored nje nalazi se bikon, koji putem aplikacije objašnjava šta je i ko sve prikazan na slici. Takođe, pored audio zapisa na srpskom i engleskom jeziku, postoji tekst na srpskom (latinica i ćirilica) i engleskom jeziku, u zavisnosti od posetilaca, da li je osoba oštećenog sluha, vida ili stranac. U dvorištu Narodnog muzeja postavljena su je još četiri bikona, za tri objekta od kojih su dva spomenika kulture Amidžin i Mihailov konak, Umetničku galeriju kao i za spomenik Milošu Obrenoviću. Za korišćenje svih bikona, preko sajta Narodnog muzeja - putem linka http://althea.rs/wp-content/uploads/2022/11/Narodni-muzej-Sumadija.apk, skida se aplikacija Narodni muzej Šumadija, uz napomenu da u podešavanjima moraju biti uključeni Bluetooth i Lokacija.
Virtuleni muzej industrijskog nasleđa je projekat koji je osmišljen u nekoliko faza. U 2022. godini je realizovana druga faza, postavljanje web platforme na kojoj će biti objedinjena promocija industrijskog nasleđa Kragujevca i pokretnog i nepokretnog. Problem prezentacije industrijskog nasleđa je u tome što je ono nakon zatvaranja fabrika posebno podložno propadanju i nestanku. Eksponati automobila koji su se čuvali u nekadašnjem Zastavinom institutu su delom završili u okviru fabrike FIAT, delom su nestali i njihova sudbina je nepoznata, a deo se nalazi u stečajnoj masi Zastava automobila. Takođe Muzej Stara livnica u okviru Zastava oružja je zatovren skoro godinu dana. Kako naš muzej nema pristupa tim predmetima, jedini način da se prevaziđe problem njihove nedostupnosti široj javnosti je osmišljavanje jednog ovakvog projekta u kome bi bili prikazani 3d skenirani i fotogrametrijski obrađeni objekti. U toku realizacije poslednje faze projekta koja je planirana krajem ove godine biće prezentovani dosadašnji rezultati.
Narodni muzej Šumadije ne zaostaje ni po pitanju inkluzije manjinskih zajednica. U okviru obeležavanja Svetskog dana Roma, u Malom likovnom salonu otvorena je izložba slika „Tarot, Velika Arkana“ jednog od najznačajnijih evropskih romskih umetnika, pedagoga i aktiviste dr Zorana Tairovića. Кragujevac je imao posebnu čast i priliku da se na nacionalnom nivou predstavi povodom obeležavanja Svetskog dana Roma. Tokom čitave nedelje od 1. do 8. aprila, bio je organizovan niz kulturno - umetničkih programa i sadržaja. Osim pomenute izložbe realizovane su i projekcija dokumentarnog filma „Papirnati život“, različite panel diskusije, rad na terenu sa romskom zajednicom, ali i veče poezije i veče muzike.
Međunarodna saradnja ostvarena je otvaranjem izložbe posvećene generalu Mihailu Černjajevu i ruskim dobrovoljcima ‘’Povratak generala’’ u zdanju Stare skupštine, čime otpočele su Oktobarske svečanosti. Izložbu povodom obeležavanja godišnjice dolaska ruskih dobrovoljaca u Srbiju, autora prof. dr Alekseja Timofejeva, organizovana je u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije, Ministarstvom kulture Rusije, Istorijskim muzejem Srbije, Državnim istorijskim muzejem iz Rusije i Ruskim centrom za nauku i kulturu ,,Ruski dom“ iz Beograda. Izložbu prati i promocija Zbornika radova najvećih ruskih stručnjaka i istoričara koji se bave ovim delom Balkana.
Osim svih pobrojanih aktivnosti koje iskaču iz delokruga redovnih muzejskih aktivnosti, Narodni muzej Šumadije je u prethodnoj godini realizovao i nekoliko autorskih izložbi. Ovom prilikom izdvojićemo "Sentimentalna putovanja-razglednice iz Odeljena za etnologiju" autorke Nataše Nikolić, muzejske savetnice, i izložbu "Poklon-zbirke Đorđa Ilića" autorke Tatjane Milosavljević, muzejske savetnice. Takođe realizovano je preko 10 umetničkih izložbi visokog dometa u prostorijama muzejskih galerija. Ministarstvo kulture odobrilo je i niz stručnih projekata konzervacije umetničkih dela iz muzejskih zbirki, kao i otkup umetničkih dela 3 savremena umetnika. Realizovani su i brojni koncerti, promocije i drugi događaji u oblasti kulture.