Коју музејску активност бисте истакли из Ваше пријаве и зашто?

За наш Музеј наивне и маргиналне уметности (МНМУ), 2022. је била година великих изазова који су отворили просторе за унапређивање стручног рада. Иако најјачи утисак можда оставља велики број и карактер изложбених, издавачких и пратећих активности Музеја (нова Стална поставка у реконструисаном простору Галерије МНМУ, интернационална манифестација Тријенале МНМУ RAW INTUITIVE, учешће на светској манифестацији Документа 15 у Каселу, богат програм у оквиру националне музејске манифестације Музеји за 10...) издвојила бих, ипак, сегмент стручног музејског рада који обично остаје у сенци, невидљив – рад на темељној ревизији Збирке МНМУ и осталих затечених ликовних фондова (укупно преко 4500 предмета). Почетак године обележило је пресељење свих фондова Музеја, колекције и документације, назад у реновирану и дограђену зграду Музеја и започео је процес темељне ревизије колекције Музеја и примарне музејске документације, који је трајао паралелно са интензивним изложбеним активностима. Према подацима, реч је о првој ревизији Збирке за 63 године рада Музеја, те се Комисија неминовно сусрела са низом великих изазова. Определила сам се да истакнем ову музејску активност јер ми се чини да, насупрот атрактивнијих изложбених и издавачких пројеката, значај посвећеног рада на основним музејским пословима стручне обраде, истраживања, заштите и развијања збирки остаје невидљив, непрепознат и неподржан, иако заправо представља темељну основу на којој почивају све остале музејске активности.

Зашто је Ваш музеј специфичан у односу на друге?

Мото кандидатуре нашег музеја je: Уметност изван граница. Наш Музеј је специфичан по самој области којом се бави – неконвенционална уметност, наивна и маргинална, што га чини јединственим код нас и једним од ретких у свету. Савремени тренутак у први план истиче важност отворености, константног ослушкивања и праћења виталних стваралачких токова који проблематизују постојеће критеријуме и откривају смернице нових струјања динамичког развоја овог специфичног дела савремене уметности. Пронаћи и сачувати чистоту идентитета аутентичног, личног ликовног језика у савременом тренутку није једноставно остварити. У времену масовне продукције, развијених комуникација и обиља лако доступних информација, готово је немогуће постићи уметничку изолацију и одупрти се утицајима, свесно прихваћеним или подсвесно усвојеним. Чини се да димензија оригиналности ипак егзистира на нивоу јасног избора уметника да остане веран свом свету ликовних визија и неодољивом импулсу да се креативно испољи. У сусретима различитих аутентичних ликовних појава које се укрштају и творе креативно чвориште савремене сцене наивне и маргиналне уметности, можемо трагати за назнакама смерница могућих токова њеног развоја. Укорењеност у изворној снази поднебља, дубока инстинктивна везаност за витално духовно наслеђе на једној страни, као и разграната неспутана слобода креативних имагинативних домета, спонтаности и непосредности стваралачког испољавања на другој, стварају вибрирајуће ликовно поље животворне енергије наивне и маргиналне уметности која брише границе ‒ поље искрене инспирације, дубоке личне мотивације, топлине и полета надахнућа.

Како Вам се чини конкуренција ове године за ICOMСрбија награду?

Морам истаћи велики допринос и значај свих важних питања које је наш ICOM покренуо у смеру унапређења поља музејског рада. Мислим да овогодишњи велики број кандидата за награде у свим категоријама представља један од ових резултата. Такође показује квалитет и велико залагање огромног броја колега, јако охрабрује и инспирише на даље унапређење стручног рада. У конкуренцији категорије за Музеј године, у којој смо се кандидовали, као и у осталим категоријама, има много музеја и колега који су сјајно радили и постигли изузетне резултате. Мотивација за наше пријављивање је идеја да ћемо се овим путем још више повезати са колегама и освојити још мало простора да наш Музеј и колекција коју баштинимо буду видљивији. Пројекат награда ICOM-а доживљавам као посебно драгоцен посматрано из аспекта доприносу јачања идеје колективизма која је, чини се, све мање присутна у савременом друштву, које све више постаје друштво изолованих појединаца. Управо зато је изузетно важно да се изнова подсећамо важности идеје колективизма, да се умрежимо, подржимо и оснажимо, да једни друге инспиришемо и учимо једни од других.

​

Интервју: Мирослав Јовановић