Migracije u umetnosti - umetnost migracija: fenomen sagledan kroz pet vekova evropske umetnosti, izložba kao platforma za dijalog, muzej kao mesto preispitivanja izazova savremenog društva.
Migracije u umetnosti - umetnost migracija
Danilo Vuksanović, Jelena Ognjanović, Luka Kulić
GALERIJA MATICE SRPSKE
Projekat „Migracije u umetnosti – umetnost migracija“ istraživao je fenomen društvenih migracija preispitujući istorijski i savremeni kontekst. Ideja je bila da, u vremenu aktuelne svetske migracione krize, pokušamo da posmatramo, ispitujemo i razumemo ovaj fenomen koji pogađa svako stanovništvo i pokreće mnoga etička i kulturološka pitanja. Radeći na različitim nivoima – vremenskom, prostornom, etičkom i mnogim drugim, projekat je pružio mogućnost da kroz jezik umetnosti posetioci Galerije preispitaju svoje stavove i stavove društva, pa čak civilizacijske izazove u XXI veku. Kroz tri glavna dela – pričom o čuvenoj istorijskoj kompoziciji „Seoba Srba“ Paje Jovanovića, širi kontekst migracija u istoriji evropske i svetske umetnosti i refleksiju aktuelne društveno-političke krize izazvane velikim migracijama u Evropi kroz savremenu umetničku produkciju, izložba se bavila razlozima i efektima migracija na društva i pojedince. Pored izložbe, kreirani su katalog i publikacija „(Po)gledi ka migracijama. Eseji o fenomenu“ više autora, koji iz različitih pozicija govore o migracijama u društvenom, istorijskom, likovnom i književnom kontekstu. Takođe, važan segment činio je prateći program izložbe u vidu diskusija, razgovora sa umetnicima, kreativnih i dramskih radionica, predavanja i kustoskih vođenja. Cilj izložbe nije bio da ponudi određene stavove povodom fenomena migracija, već da kroz selekciju reprezentativnih i zanimljivih primera umetničkog stvaralaštva, kao i bogat prateći program, kreira prostor za društveni dijalog o fenomenu, suočavajući se sa pojmovima poput straha, (odsustva) empatije, (ne)razumevanja, kontradiktornosti i ljudskosti. Izložba je održana od 18. februara do 30. aprila 2022. godine (60 radnih dana) u Galeriji Matice srpske, a posetilo ju je 18.321. O izložbi je objavljeno 217 medijskih priloga.
Prvi put u Srbiji je tema migracija predstavljena iz različitih perspektiva i kroz umetnička dela nastala u rasponu od 500 godina. Izložba je spojila dela starih majstora (El Greka, Elizabet Viže Lebren), umetnika modernog doba (Šagal, Paja Jovanović, Uroš Predić) i savremenog stvaralaštva (Taus Makačeva, Mladen Miljanović, Vladan Jeremić, Rena Redle, Safet Zec, Luka Kulić i Danilo Vuksanović) nepraveći razliku među identitetima i nacionalnostima. Postavka je obuhvatila kominaciju savremenih tehnologija i originalnih umetničkih dela koja su bila pozajmljena iz Državne galerije „Tretjakov” u Moskvi, Državnog muzeja lepih umetnosti „Puškin” u Moskvi, Narodne galerije Slovenije, Narodnog muzeja Srbije i Narodnog muzeja Pančevo. Pored samih dela, publika je imala priliku da „učestvuje“ u izložbi, ostavljajući komentare na zidovima Galerije o tome šta za njih predstavlja fenomen migracija, beležeći svoje „migracije“ na mapi sveta i noseći sa sobom priručnike – kao deo rada Mladena Miljanovića. Izložbu su zajednički osmislili autorski tim – mr Danilo Vuksanović, Luka Kulić i Jelena Ognjanović, s tim da su dvojica kolega delovali i sa pozicije umetnika, kreirajući tako ulogu kustosa – umetnika. Takođe, projekat je iznedrio brojne saradnje sa stručnjacima iz zemlje i sveta koji su na različitim nivoima učestvovali u realizaciji. Prvenstveno to je bio stručni savetnik dr Sandro Debono, svetski poznati muzejski mislilac, kao i eksperti iz oblasti sociologije, istorije i književnosti – dr Aleksandar Kišjuhas, dr Branko Bešlin i dr Vladimir Gvozden. Takođe, ostvarena je i saradnja sa Narodnom bibliotekom Srbije i Jugoslovenskom kinotekom koji su doprineli vidljivosti projekta kroz učešće u pratećem programu. Posebno je potrebno naglasiti da je tokom realizacije projekta rađeno ispitivanje ikone Bogorodice Utešiteljke iz eparhije Dalmatinske, pripisano kao rani rad El Greka. Stručnjaci Galerije u saradnji sa Umetničkim dijagnostičkim centrom Ormilija iz Grčke i Institutom za nuklearne nauke Vinča iz Beograda, sproveli najsavremenije metode analize.
Šta je to što Vas je inspirisalo da razvijete projekat?
Osmišljavanje programa za Evropsku prestonicu kulture podstaklo nas je da razmišljamo koje su to aktuelne društvene teme i kako se one mogu predstaviti a da budu recentne i za evropsku i za domaću publiku. Tragali smo za aktuelnom temom u širim evropskim okvirima na koju možemo ukazati kroz dela iz svoje kolekcije, likovna dela iz evropskih muzeja ali i kroz aktuelnu umetničku praksu. Kao muzej u kome svaka priča o kolekciji započinje sa pričom o Velikoj seobi Srba kao događaju koji je stvorio uslove za početak razvoja srpske nacionalne umetnosti u epohi novog veka, pronašli smo upravo u tom važnom istorijskom događaju svoju vezu sa današnjim društvenim, političkim i umetničkim pitanjem čitave Evrope. Tema kretanja stanovništva, seoba i migracija pokazala nam se kao spona nacionalne umetnosti sa aktuelnim društvenim izazovom širom sveta.
Koji deo projektnih aktivnosti Vam je bio najzanimljiviji i da li biste za neki deo projekta rekli da je imao poseban odjek?
Za sve nas, kao autore, najzanimljivi deo bio kreiranje koncepta i odabir umetničkih dela. Zajednički razgovori i saradnja sa muzejskim stručnjakom dr Sandrom Debonom inspirisala nas je da razmišljamo na koje sve načine možemo prići datoj temi. Izazovno je bilo povezati u jednu izložbenu postavku umetnost nastalu u rasponu od pet vekova, kao i raznovrsne medije – od ikone i ulja na platnu do instalacija i video radova, tako da zajedno funkcionišu i deluju na posetioce. Ideja je bila da kroz priču o umetnicima, umetničkim delima i različitim idejama koje one nose, pružiti publici mogućnost da sagleda fenomen migracija iz monogstrukih uglova. U tom smislu, najveći odjek bio je u reakciji posetilaca. Diskusije, vođenja, razgovori, projekcije filmova, predavanja, radionice za decu i mlade su upravo učinili da višestruke poruke koje je nudila izložba budu podsticaj posetiocima za razmišljanje, pa možda čak I dovođenje u pitanje sopstevnih stavova i stavova društva.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?
Inspirativno je videti da muzeji u Srbjii kreiraju toliko različitih projekata i da je muzejska zajednica jedna entuzijastična skupina zaljubljenika u svoj posao. Samim tim je i konkurencija velika i ozbiljna. Uvek nam je drago da muzeji van glavnog grada dobiju prostor za predstavljanje i ukažu na kreativnost i osobenosti muzejskih projekata. Separat ICOM časopisa i kandidature za projekat godine predstavljaju sjajnu priliku za vidljivost raznovrnosti projekata na nivou cele Srbije. Kao zaključak možemo izvući da kreativnog potencijala za zanimljive i važne muzejske sadržaje ne nedostaje, ali su potrebna veća podrška sektoru kulture i ulaganja u uslove rada i produkcije zamišljenih ideja.
Intervju: Jelena Đukić
UVOD U IZLOŽBU: Na samom ulasku u izložbu predstavljeno je delo Uroša Predića „Sveti Nikola spasava brodolomnike“, slika monumentalnog formata iz kolekcije Galerije. Na sugestivan način, prikazujući brodolom aktera različitih veroispovesti i društvenog statusa, ono govori o složenosti fenomena migracija koji je u središtu pažnje izložbe. Simbolički ono otvara vrata ka razmišljanjima o migracijama i različitim uglovima posmatranja ove kompleksne teme. Dok posmatra sliku posetilac je pozvan da na zidu Galerije odgovori i dâ komentar na sledeća pitanja: Svi smo mi migranti – odakle dolaziš? Kuda ideš? Šta za vas predstavlja migracija? Na ovaj način, učinili smo da se publika misaono angažuje i tako pristupi doživljaju izložbe. Takođe, u ulaznom kutku osmišljena je mala biblioteka sa književnim delima srpskih i svetskih pisaca koja su se bavila temom migracija, kao i sa teorijskim i istorijsko-umetničkim knjigama i katalozima. Publika je imala priliku da prelista i pročita dostupnu literaturu u prostoru.
SEGMENT IZLOŽBE: TRI UMETNIKA. TRI MIGRANTA. TRI SLUČAJA. Svetski poznata imena istorije umetnosti mogu da posvedoče o konstantnoj migraciji ljudi i činjenici da je ovaj fenomen oblikovao Evropu i evropsku kulturu. Iako retko sagledavani iz ovog ugla, umetnost i život El Greka, Viže Lebren i Marka Šagala pružaju nam mogućnost da razmišljamo o preplitanju kultura, o identitetima, ali i o političkim i društvenim okvirima u kojima su ove ličnosti stvarale. One nas podsećaju da su osobene umetničke pojave nastale upravo zahvaljujući ukrštanjem kultura i migracijama pojedinaca. Kroz umetnička dela, video animacije dela i mape sveta njihovih migracija na izložbi nisu predstavljene samo priče o umetnosti, promeni stila, i o uticajima na umetničke pravce. Već su ispričane priče o nacionalnim, rodnim, verskim identitetima, o načinima putovanja i kretanja, o nadanjima, prihvatanju i neprihvatanju, o društvima i njihovoj (ne)fleksibilnosti, ali i o čovekovoj spremnosti da menja sebe i svet oko sebe.
SEGMENT IZLOŽBE: MIGRACIJE – ŠTA UMETNOST MOŽE DA UČINI? Šta (savremena) umetnost može da učini za društvo, i posebno povodom fenomena migracija? Može li umetnost da bude sredstvo za preko potrebno preispitivanje naše stvarnosti? U poslednje vreme aktuelnost ove društvene pojave prerasta i osnažuje izuzetnu platformu za nove umetničke fenomene i postupke. Savremena umetnička praksa obiluje mnogim pokušajima da se označi, protumači i na pravi način uputi u kompleksan problem ovog socijalnog fenomena. Izložena dela savremene umetnosti su bila izbor relevantnih umetničkih projekata iz regiona i inostranstva koja su medijski raznovrsna, a problemski se bave fenomenom migracija u kontekstu aktuelne, evropske društveno-političke krize u širem smislu. Međusobno nepovezana, dela Taus Makačeve, Mladena Miljanovića, Safeta Zeca, Rene Redle i Vladana Jeremića, kao i Luke Kulića sugerišu različitost tačaka gledišta i otvaraju prostor za razmišljanje o migracijama iz različitih uglova.
SEGMENT IZLOŽBE: MIGRACIJA KAO UMETNIČKI SLUČAJ: SEOBA SRBA PAJE JOVANOVIĆA Polazeći od istorijskih uporišta, simboličnih predstava karakterističnih za naše podneblje, svoje zasluženo mesto na izložbi zauzima čuvena istorijska kompozicija Paje Jovanovića „Seoba Srba“. Radi se o nekoliko lica jedne (slične) vizuelne predstave nastale skoro dva veka nakon samog istorijskog događaja – Velike seobe Srba 1690. godine. Umetnik je kroz delo sažeo lice karaktera sudbine srpskog naroda alegorijske zvučnosti, kreirajući sliku koja je zaživela u celokupnoj svesti srpske vizuelne kulture kao jedna od najupečatljivijih predstava. Kroz video-animaciju monumentalne slike iz Patrijaršijskog dvora Srpske pravoslavne crkve, zatim sliku iz Narodnog muzeja u Pančevu, kao i oleografiju, pripremni crtež za čuvenu kompoziciju i objekat (Ko)kivot kustosa-umetnika Danila Vuksanovića, koji je zapravo metafora kivota za mošti Svetog kneza Lazara donetog u seobi Srba, prikazana je priča o nastanku i mnogostrukim značenjima ove patriotske ikone.
PUBLIKACIJA Predstavljajući različite uglove jednog istog fenomena, baveći se migracijama u umetnosti i umetnošću migracija izložba je ponudila različite odgovore i primere ali samo jednu neupitnu datost – Svi smo mi migranti jer kretanja je oduvek bilo i biće. U čitavom procesu preispitivanja teme proširen je opseg razmišljanja sa umetnosti na druge struke. Na temeljima dobre saradnje sa Filozofskim fakultetom u Novom Sadu, pozvani su istoričar Branko Bešlin, sociolog Aleksej Kišjuhas i teoretičar književnosti Vladimir Gvozden da budu deo ovog projekta. Svaki od njih, uz tekstove mr Danila Vuksanovića, Luke Kulića, Jelene Ognjanović i dr Sandra Debona, ukazali su na tumačenja sa pozicija svojih oblasti, interesovanja i ličnog doživljaja fenomena migracija. Publikacija „(P)ogledi ka migracijama. Eseji o fenomenu“ predstavlja tako sveobuhvatan pregled, multiperspektivni pogled na pitanje seoba, migracija, lutanja, individualnih i grupnih izmeštanja i premeštanja i to ne samo kroz putanje i razloge kretanja, već i interpretacije koje ih prate.
PRATEĆI PROGRAM S obzirom da cilj izložbe nije bio da ponudi određene stavove o migracijama, već da se kreira prostor za dijalog, realizovan je bogat prateći program u vidu predavanja, razgovora sa umetnicima, diskusija sa stručnjacima, ali i kustoskih vođenja kroz izložbu. Tokom trajanja izložbe posetioci su imali priliku da čuju razgovore Luke Kulića sa ruskom umetnicom Taus Makačevom, kao i sa umetnicima Mladenom Miljanovićem i Vladanom Jeremićem. Takođe, sa stručnjacima Aleksejem Kišjuhasom, Brankom Bešlinom i Vladimirom Gvozdenom, Danilo Vuksanović i Tijana Palkovljević Bugarski priredili su diskusije sa posetiocima koje su imale za cilj širi kontekst migracija. Realizovana su i predavanja na temu stvaralaštva El Greka (Jelena Todorović i Daniela Korolija Crkvenjakov), Elizabet Viže Lebren (Jelena Ognjanović), Marka Šagala (Ivana Rastović, Sandro Debono), kao i na temu Broda u umetnosti (Luka Kulić). Na kraju, priređeno je preko pedeset kustoskih vođenja u kojima je publika aktivno učestvovala.
Flajer Migracije u umetnosti PDF
https://www.youtube.com/watch?v=CQdFw6FwEjA&t=6s
https://www.youtube.com/watch?v=Coh9xTA64yg&t=6s
https://www.youtube.com/watch?v=SlTVii5IPlE&t=36s
https://www.youtube.com/watch?v=-aXwH-hxC0I&t=4168s
PROJEKCIJE FILMOVA U saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom, deo pratećeg programa izložbe činile su projekcije svetskih filmskih ostvarenja koje se bave temom migracija. Kroz dokumentarne i igrane filmove, ideja je bila da se publika uvede u širi kontekst migracija prvenstveno u savremenom dobu i to kroz "drugačiju formu" umetnosti. Filmovi "Prvi sneg" Hamija Ramezana, "Mala Palestina - dnevnik opsade" Abdalaha Al-Katiba, "Čovek koji je prodao svoju kožu" Kautera Ben Hania i "Požar na moru" Đanfranka Rosija predstavili su životne priče i sudbine ljudi različitih nacionalnosti koji su migrirali krajem XX i početkom XXI veka.
IZ SLIKE U ANIMACIJU Fizičko prisustvo monumentalne prve verzije slike „Seobe Srba“, koja se nalazi u prostorijama Sinoda u Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, zamenjeno je digitalnom verzijom zbog nemogućnosti izlaganja originala. U cilju adekvatne supstitucije, osmišljena je video-animacija koja predstavlja mnogo više od prenosioca. Kroz pažljivu „pokretnu sliku” video-rad prikazao je transformaciju iz Jovanovićeve prve u drugu verziju umetničkog dela, ukazujući na sličnosti i razlike, kao i jasnu slikarevu intenciju. Na ovaj način, u vremenu sveopšte tehnološke dominacije, nacionalna ikona „Seoba Srba“ je, kao nekada u formi grafike, sada preoblikovana u novi medij – digitalnu animaciju. Takođe, ovo je bio povod da se kreira i dokumentarni film „Slika iz slike“ u saradnji sa scenaristom Blažom Popovićem, koji govori o istoriji čuvenog dela, o Jovanovićevom životu i stvaralaštvu, kao i zanimljivim „migracijama” same slike.
NAUKA U SLUŽBI UMETNOSTI Ikona Bogorodica Utešiteljka iz srpske crkve Svetog Jovana u Benkovcu (Eparhija dalmatinska) koja je predstavljena na izložbi, smatrala se ranim radom čuvenog 16-vekovnog slikara Domenikosa Teotokopoulosa – El Greka. Dok su njegov život i delo spojili dva sveta – pravoslavno vizantijsko nasleđe i evropsku umetnost renesanse, istraživanje ikone povezalo je humanistiku i nauku. Izložba je bila povod da se detaljnije prouči ovo delo u saradnji sa Umetničkim dijagnostičkim centrom Ormilija iz Grčke, kao i brojnim stručnjacima iz Srbije. Urađene su naučna analiza i studija ovog dela najsavremenijim tehnološkim metodama, kako bi se utvrdila paleta pigmenata, vrsta drvene podloge, pripremni crtež itd. Na kraju, zaključeno je da se ne može sa sigurnošću potvrditi da je ikona delo El Greka.
PROGRAM ZA DECU I MLADE Pored pratećeg programa za odrasle, poseban akcenat stavljen je na programe za decu i mlade. Tokom dva meseca održane su kreativne radionice za decu uzrasta od 5 do 11 godina koje su bile posvećene životnim pričama i putovanjima umetnika. Izložba je bila dobar povod da se sa mladima razgovara o temi migracija kroz HearMe radionice. Ideja je bila da uz pomoć LEGO® kockica mladi konstruišu ono o čemu razmišljaju i što zaključuju na osnovu teme i dela. Iako svi koriste isti materijal, svaki konstruisan model predstavlja lični iskaz. Posmatrajući različite modele, oni uviđaju sličnosti i razlike između svojih modela – svojih razmišljanja. Takođe, u saradnji sa Centrom za pozorišna istraživanja realizovane su dramske radionice „Raširimo okvire“ koje su putem metodologija Drama u galerijama, Kreativna drama i Proces drama, naveli mlade da promišljaju o pitanjima društva i umetnosti, koristeći dramu kao medij u ostvarivanju diskusije.