Marijana Milankov
Bogdana Opačić
Bojana Subašić
ZAVOD ZA PROUČAVANJE KULTURNOG RAZVITKA
U publikaciji su prikazani rezultati istraživanja ,,Inkluzivni muzeji Srbije: stanje, izazovi i perspektive“, koje je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka sproveo tokom 2021. i 2022. godine. U istraživanju je učestvovalo 97 muzeja i galerija sa fondom, kao i 36 udruženja osoba sa invaliditetom iz različitih delova Srbije. Istraživanjem su kreirani i interpretirani pokazatelji pristupačnosti muzejskih ustanova u Srbiji, kroz četiri definisane dimenzije posmatranja - strateško-organizacionog okvira, fizičke, komunikaciono-informacione i programske pristupačnosti. U istraživačkom pristupu osobe sa invaliditetom su posmatrane kao važni članovi kulturne zajednice ne samo u ulozi publike, već i zaposlenih, stvaralaca i donosilaca odluka, ali i kao heterogena grupa u odnosu na funkcionalne izazove, te su se standardi pristupačnosti odnosili na potrebna prilagođavanja muzejskih ustanova u odnosu na različite vrste invaliditeta. U skladu sa tim, istaknuta je važnost univerzalnog dizajna, te načela da ono što je pristupačno za osobe sa invaliditetom istovremeno olakšava dostupnost svim kategorijama stanovništva, posebno starijima i deci, ali i podiže kvalitet sadržaja. Osnovna namera istraživanja bila je da obezbedi jasan pregled stanja i činjenica na osnovu kojih je moguće definisanje mera javnih politika, te stoga publikacija na kraju sumira pregled uočenih problema, iz kojih su izvedene konkretne preporuke kao potencijalne mere i aktivnosti, te i ciljevi pristupačnosti i inkluzivnosti muzejskih ustanova u Srbiji. Publikacija takođe sadrži primere najboljih praksi i programa, smernice za izradu plana pristupačnosti, kao i citate učesnika u istraživanju, uz prateće vizuelne prikaze osnovnih pojmova iz oblasti pristupačnosti. Kratak dokumentarni film sačinjen na osnovu izjava ispitanika dostupan je za preuzimanje putem koda priloženog u publikaciji. Publikacija je predstavljena na Međunarodnoj konferenciji ,,Kultura različitosti“ u organizaciji Tiflološkog muzeja iz Zagreba, dok je u Srbiji promovisana kroz edukativne radionice u formi kviza za zaposlene u muzejima koje su održane u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i Galeriji Matice srpske, uz posebne radionica za studente.
https://zaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2022/12/6decDanas.jpg
https://www.youtube.com/watch?v=WA_OUYhyIF0
https://zaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2022/12/11decPolitika.jpg
https://www.ekspres.net/scena/malo-je-muzeja-u-srbiji-u-koje-mogu-osobe-sa-invaliditetom-5-12-2022
https://zaprokul.org.rs/kako-muzeje-u-srbiji-uciniti-pristupacnim/
Зашто је важна тема коју обрађујете у Вашој публикацији?
Особе са инвалидитетом, према подацима Светске здрaвствене организације, чине 15% светске популације. Уколико се има у виду да просечну породицу чине четири члана, долази се до закључка да 40 – 60% популације директно зависи од приступачности. Светска здравствена организација, такође, истиче да се број особа са инвалидитетом константо повећава, те ће „скоро сви у неком тренутку живота привремено или трајно доживети инвалидитет“. У Републици Србији, према Попису из 2011. године, 12,1% грађана Србије су особе са инвалидитетом, односно имају потешкоће у кретању, потешкоће са видом, слухом, памћењем и концентрацијом.
Универзална декларација о људским правима истиче да „Свако има право да слободно учествује у културном животу заједнице, да ужива у уметности”.
Сви наведени подаци указују да приступачност музеја и галерија особама са инвалидитетом значи и приступачност музеја и галерија за све, те води ка повећању и културне партиципације свих грађана, јер према принципима Универзалног дизајна оно што је приступачно особама са инвалидитетом, приступачно је свима.
Можете ли да нам укратко приближите Ваш истраживачки рад везан за ову публикацију?
У истраживању је примењена интегративна метода која комбинује квантитативне и квалитативне приступе у прикупљању и анализи података. Наиме, квантитативни део истраживања обухватио је анкетно истраживање музеја и галерија. Упитник је био подељен у три целине: 1)политика и вредности установе; 2) архитектонска и урбанистичка приступачност; 3) комуникациона и информациона приступачност. Упитник је прослеђен на 112 адреса, а одговорило је 97 музеја и галерија, те је реализација узорка 87%.
У оквиру квалитативног дела истраживања израђен је полуструктурисани упитник, спроведено је 35 интервјуа и фокус груп са представницима музеја и галерија и представницима удружења грађана за унапређење положаја особа са инвалидитетом. Разговори су вођени у Чачку, Краљеву, Крушевцу, Панчеву, Београду, Нишу, Лесковцу, Сремској Митровици, Шапцу и Новом Саду.
На основу свих прикупљених података изведена су четири индикатора за процену приступачности: 1) индикатор стратешко – организационог оквира; 2) индикатор физичке приступачности; 3) индикатор програмске приступачности; 4) индикатор комуникационо – информационе приступачности.
Како Вам се чини конкуренција ове године за ICOM Србија Награду?
Конкуренција је веома јака. Част је надметати се са овако великим именима, кустосима и важним публикацијама. Свака публикација заслужује награду.
Интервју: Сара Лојовић