IVAN STANIĆ
viši kustos
MUZEJ NAUKE I TEHNIKE
Njegov izvanredan, inovativan i raznorodan prošlogodišnji profesionalni doprinos proizvod je dugogodišnjeg iskustva. Postigao je veliki uspeh u realizaciji različitih i vrlo kompleksnih i zahtevnih muzejskih projekata i postavio nove muzeološke standarde: jedan je od autora izložbe sa aktuelnom i intrigantnom temom „Tanka linija - Između leka i otrova“, u saradnji sa kolegama iz Etnografskog muzeja i Muzeja za istoriju farmacije, koju je pratio i zbornik naučnih radova, a u saradnji sedam raznorodnih institucija. Inicirao je i sa kolegama i realizovao izložbu „Vernisaž - Umetnička dela iz zbirki Muzeja nauke i tehnike“, i na taj način su po prvi put umetnička dela iz zbirki muzeja prikazana javnosti, Bio je autor i kustos izložbe i projekta Festival S.U.T.R.A. pod nazivom „Digitalno zadovoljstvo", na kom je učestvovalo 20 umetnika i stručnjaka iz zemlje i inostranstva. Festival je pratio serijal predavanja iz sfere psihologije i po prvi put je realizovano istraživanje na temu ponašanja mladih na internetu. Festival na inovativan način povezuje umetnost, tehniku, tehnologiju i muzej. Takođe, bio je dizajner postavki i kataloga na izložbama: „Tanka linija", „Vernisaž“ i „Na staklenom putu“, kao i dizajner izdanja za Muzej nauke i tehnike i Arheološki institut. Osnovao je Zbirku mobilnih uređaja i pribavio ključne eksponate i postavio vremensku lniju na stalnoj postavci. Učestvuje u evropskom projektu FASIH koji je posvećen industrijskom nasleđu i vezi sa savremenom umetničkim praksama. Intezivno je radio na novoj internet prezentaciju muzeja. Autor je predloga dizajna nove stalne postavke Narodnog muzeja u Rumi. U Muzeju je postao šef programa i na polju PR-a je tokom godina postavio nove standarde. Njegov veliki dorpinos struci prvenstveno je značajan zbog inovativnog pristupa u svakom segmentu muzeološke teorije i prakse: ideja, kontekstualizacija, dizajn, mediji, izbor i upotreba muzejskog materijala, sa izuzetnim osećajem/osvešćenosti u svakom segmentu društvenog, kulturološkog i naučnog rada.
Шта Вас генерално инспирише у Вашем раду?
Увек постоји доста фактора. На првом месту су сопствене жеље и размишљања, људи, уметност, технологија, књиге и текстови, историја, изложбе, путовања, музеј, разговор са колегама, свакодневно функционисање, пост на друштвеним мрежама и др. То могу бити и добре и лоше изложбе. Нема правила, идеја се роди, и ако је вредна даљег размишљања, наставим да радим на њој. Савремена музеологија пруже непрегледну лепезу могућности, као и музеј у ком радим.
Коју бисте активност из Ваше пријаве посебно истакли?
Тешко питање с обзиром на број активности. Све су то били изузетно комплексни и захтевни пројекти. Истраживачки део за изложбу „Танка линија – Између лека и отрова“ и зборник научних радова је трајао пар година, са великим бројем сарадника. Изложбу „Вернисаж – Уметничка дела из збирки МНТ“ је требало добро и осмислити и реализовати у сарадњи са колегама. Фестивал С.У.Т.Р.А., који постоји 14 година, је био нови и захтеван изазов, јер сам сарађивао са доста уметника на продукцији радова, и сарадницима на актуелној теми повезаном са зависношћу од најновије технологије. Затим је био и захтеван задатак осмишљавања изгледа нове сталне поставке Завичајног музеја у Руми. Било је доста дизајна за изложбе и каталоге, по први пут учествовање у европском пројекту ФАСИХ који повезује индустријско наслеђе и нове уметничке праксе, истраживање Збирке роботике за коју сам задужен, и рад на новој збирци и представљању на изложбеној поставци, преузимање дужности шефа комуникација/програма и др. Задовољан сам постигнутим резултатима.
Како Вам се чини конкуренција за ICOM Србија Награду?
Чини ми се да је ове године конкуренција за музејског стручњака изузетно јака. Мали број колега је пријављен, а квалитет је изузетан. Сви су озбиљни стручњаци са дугогодишњим искуством.
Интервју: Милош Пејчиновић
Multidisciplinarni projekat "Tanka linija" je osmišljen sa idejom da se kontekstualizuje deo dinamične granice između leka i otrova kao i da se ukaže na važnost saznanja, prenošenja iskustva i savremenih naučnih dostignuća. Fenomen granice između leka i otrova sagledavan je kroz prizmu istorije nauke i nasleđa: farmacije, medicine, etnologije, biologije, arheologije, pravne regulative, medija, kao i u širem društveno-istorijsko-prirodnjačkom kontekstu, sa teritorijalnim fokusom na područje Srbije. Na izložbi je prikazana istorijska perspektiva i pojedinačni fenomeni tanke linije koja je delila život i smrt tokom razvoja ljudske civilizacije. Izloženi eksponati su iz zbirki Muzeja nauke i tehnike, Muzeja za istoriju farmacije, Narodnog muzeja Požarevac, Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Hemijskog fakuleta Univerziteta u Beogradu, Narodnog muzeja Kikinda, Etnografskog muzeja iz Beograda i privatnih zbirki. Izložba je deo projekta „Tanka linija“ koji pored izložbe obuhvata i Zbornik naučnih radova, kao i prateći program tokom trajanja izložbe.
Autori izložbe „Vernisaž – Umetnička dela iz zbirki Muzeja nauke i tehnike" su: Snežana Toševa, Gordana Karović, Jelena Jovanović Simić, Ljubomir Milanović i Ivan Stanić. Povod za organizovanje izložbe "Vernisaž", koja obuhvata trideset odabranih dela likovne umetnosti iz zbirki Muzeja nauke i tehnike, jesu njihova sistematizacija, konzervacija i, po prvi put u ovom obimu, predstavljanje široj javnosti nakon decenija provedenih u depoima. Iako izložbe likovnih dela nisu uobičajena praksa jednog tehničkog muzeja, Muzej nauke i tehnike pruža javnosti retku priliku da vidi najznačajnija umetnička dela iz zbirki i ukazuje na mogućnosti novih muzeoloških praksi. Ideja za realizaciju izložbe potekla je od Ivana Stanića, koji je na izložbi bio autor uvodnog teksta, autor izložbe i dizajner postavke.
https://www.youtube.com/watch?v=7T0eX7NoWGE
https://www.politika.rs/sr/clanak/511655/Dela-koja-decenijama-nisu-izasla-iz-depoa
Ivan je autor i 11 Festivala S.U.T.R.A. U najnovijem izdanju ispitivalo se kako se ostvaruje ljudska egzistencija u virtuelnim prostorima interneta. Fokus je bio na istraživanju pokušaja da se većina svakodnevnog funkcionisanja prenese, manifestuje i konzumira posredstvom digitalne tehnologije, kao i postojećeg softvera i sadržaja. Ideja je bila da se podjednako zaroni u sferu unutrašnjeg i interpersonalnog i osvetli šta se dešava u polju digitalnog između pojedinca i drugoga te šta izranjaja iz interakcije ta dva. Ivan je pisao je uvodni tekst kataloga, bio kustos izložbe, angažaovao psihološkinju Maju Lyon da priredi seriju predavanja i naručio istraživawe koje je prvi put ispitivalo ponašanja mladih - vreme provedeno na internetu, onlajn i oflajn prijateljstva i rizična ponašanja. Umetnici: Arpad Pulai, Nataša Teofilović, Maja Obradović, Predrag Terzić, Nina Todorović, Milan Ličina, Stevan Kojić, Tanja Vujinović, Uroš Krčadinac, Dejan Vračarević i Darija Medić.
https://www.rts.rs/lat/magazin/tehnologija/3656538/festival-sutra-u-muzeju-nauke-i-tehnike.html
U prošloj godini Ivan je pokrenuo osnivanje zbirke mobilnih uređaja. Radio je na istraživanju i prikupljanju uređaja koji su ključni za razvoj mobilnih telefona, od samo nastanka. Do kraja godine je prikupio ključne modele mobilnij uređaja i napisao kratke tekstove za sve od njih. Ova mala, ali značajna zbirka, našla je svoje mesto u Galeriji "Aleksandar Despić" Muzeja nauke i tehnike. Na jednom mestu prikazan je razvoj moblnih telefona koji su koristili 1-5 G mreže. Na malom prostoru muzejski i linearno je kontekstualizovan razvoj ovih uređaja i mreža, od prvih pa sve do bliske budućnosti. Ivan Stanić je pre nekoliko godina isto tako preuzeo novoosnovanu zbirku robotike i za dve godine realizovao izložbu sa prvom napisanom linearnom istorijom razvoja robotike u Srbiji. Zahvaljujući njegovom angažmanu, posle izložbe, ključni predmeti za razvoj robotike u Srbiji, koji su u isto vreme ključni eksponati za razvoj humanodine robotike u svetu, poklonjeni su muzeju.
Bio je dizajner monografskog izdanja Muzeja nauke i tehnike „Hronika izgradnje komunalne infrastrukture u Beogradu, 1884–1903: vodovod, kanalizacija, tramvaj i osvetljenje“, autorke muzejske savetnice Zorice Civrić Flores. Pre 130 godina u Beogradu je počeo sa radom savremen vodovod, a krenuo je i prvi tramvaj na konjsku vuču. U gradu su uveliko tekli radovi i na uvođenju električnog osvetljenja.
Na poziv kolega radio je na novom dizajnu nove stalne postavke u Rumi. Projekat je usvojen a realizacija počinje ove godine.
Bio je autor postavki i dizajna kataloga za izložbe "Tanka linija - Između leka i otrova", "Vernisaž - Umetnička dela iz zbirki Muzeja nauke i tehnike" i "Na staklenom putu - tehnologija stakla"
Radio je dizajn monografskog izdanja Arheološkog instituta za izdanje dr Sanje Pilipović "Nadgrobne stele Viminacijuma".
Ove godine, kao umetnik, predstaviće najnoviju seriju svojih radova u galeriji Biblioteke grada Beograda. Novi serijal umetničkih dela nastao je inspirisan digitalnim medijima i super herojima iz stripova.
Ivan Stanić učestvuje ispred Muzeja nauke i tehnike u prvom evropskom projektu muzeja Future Art and Science Industrial Heritage (FASIH), koji se finansira u okviru programa Kreativna Europa – Kultura. FASIH želi da poveže savremene modele revalorizacije i revitalizacije industrijske baštine korišćenjem digitalnih tehnologija i pruži nove pristupe promovisanju vrednosti kulturne, naučne i industrijske baštine privlačne novim generacijama. Projekt je fokusiran na interdisciplinarno umetničko-naučno istraživanje industrijske i kulturne baštine te otkrivanje, istraživanje i vrednovanje onih arhitektonskih dostignuća i nematerijalnih procesa koji su obeležili modernu istoriju Beograda, Rijeke i Trbovlja.