GORDANA PAJIĆ
muzejska savetnica
NARODNI MUZEJ VALJEVO
Gordana Pajić više od tri decenije radi kao etnolog, najpre u Muzeju Jadra u Loznici a od 2001. u Narodnom muzeju Valjevu u zvanju muzejskog savetnika. Tokom svog rada obrađivala je različite segmente tradicionalne materijalne I duhovne kulture zapadne Srbije, vodila centralnu dokumentaciju, sarađivala sa medijima, organizovala kreativne programe za decu. U poslednjoj deceniji primarno se bavi istraživanjem i prezentovanjem nematerijalnog kulturnog nasleđa, a pre svega na istraživanju zanatske i običajne prakse, što je rezulturalo sa nekoliko izložbi, tri etnološka filma, a radila je i na predlogu upisa kazanđzijskohg zanata u Nacionalnu listu nkn. Ovaj posao zahteva veliku saradnju sa lokalnom zajednicom, pa je tako I stručni saradnik u drugim institucijama kulture u okviru teritorijalne nadležnosti Narodnog muzeja Valjevo. U 2022. godini nastavila je upravo pomenute aktivnosti, a akcenat je bio na projekatu Ivanjdanski običaj u Srbiji, koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture. Bavljenje ovom temom započela je 2020. Kao i u prvoj fazi i u projektu iz 2022. godine u istraživački rad je uključila i muzejske stručnjake iz drugih muzeja i članove lokalne zajednice. Za potrebe porojekta obavila je terenska istraživanja, koordinirala svim poslovima i uredila interaktivni Zbornik radova. Kao stručni saradnik bila je ukljucena I u druge projekte, najpre u istarživanje terena u okviru teritorijalne nadležnosti valjevskog muzeja, u lokalnim zajednicama radila je na promovisanju drugih elemenata nematerijanog kulturnog nasleđa, učestvovala na stručnim skupovima.
Шта Вас генерално инспирише у раду?
Када се неким послом бавите више од три деценије, он постаје саставни део ваше личности, а на другој страни сва знања која се стичу током времена отварају нове теме или, пак, жељу и потребу да се нешто допуни и прошири. Када се бавите неком темом увек надиру идеје и за нешто што је са њом у вези, било да се ради само о теми или другом етно-географском простору у којем желите да посматрате и истражујете одређену тему. Бављење нематеријалним културним наслеђем примарно захтева теренски рад и сусрете са новим људима који су носиоци наслеђа. Дакле, инспирација је у сопственој жељи за сазнањем , али и спознаји да својим радом остављамо траг и доприносимо очувању идентитета заједнице коју истражујемо и којој, не ретко, и сами припадамо.
Коју бисте активност из Ваше пријаве посебно истакли?
Теренска истраживања су оно што нашем послу даје посебну драж. Сусрет са новим људима, новим срединама. Управо је то била и окосница свих активности којима сам се у прошлој години бавила. Поред неких познатих локација, пре свега села, била сам у прилици да посетим и нова места, да створим нову мрежу сарадника. Задовољство је обострано и истраживача и казивача када се заједно нађемо на једном племенитом задатку очувања, презентовања и преношења наслеђа.
Како Вам се чини конкуренција ове године за ICOM Србија награду?
Мислим да су све колегинице и колеге вредни и одговорни музејски делатници и да је број кандидата могао и требао да буде и већи. Посебно ми је драго што се у овогодишњој конкуренцији налазе три етнолога, што нашој дисциплини даје на значају. За мене су сви који су на овогодишњој листи победници и могу само нијансе да превагну за неког. Понекад је тешко упоредити и извагати рад кустоса који воде веома различите збирке, јер сви заједно склапамо тај мозаик богатог културног и историјског налеђа овог дела Балкана и Европе.
Интервју: Маша Богојевић
Ivanjdanski običaji veoma su prisutni u životu savremenog čoveka i na različite načine se interpretiraju u skladu sa promenama u društvu. Upravo zbog toga rešili smo da nastavimo naša istraživanja iz 2020. godine. U toj fazi bavili smo se običjaem u valjevskom kraju i susednim oblastima zapadne Srbije. Rezultat tog istraživanja je Zbornik radova i film "Ivanjsko cveće" koji je u oktobru 2022. prikazan u takmičarskom delu Međunarodnog festivala etnološskog (International Festival of Ethnological Film)u Etnografski muzej u Beogradu Želeli smo da nastavimo istraživanje i u drugim oblastima Srbije, pa smo sa projektom "Ivanjdanski običaji u Srbiji" aplicirali za sredstva kod Ministarstva kulture za sufinansiranje u 2022. godini.
U 2022. godini projektom "Ivanjdanski običaji u Srbiji", proširii smo istraživanje i na druge krajeve Srbije (Kačer- Tamnava , deo Banata, Braničevski okrug, Zaječar, Pirot, Srem i čačanski kraj). Kao rukovodilac projekta planirala je da se on obavlja u nekoliko faza: - Konsultovanje sa sradnicima i dogovor o metodologiji i dimanici rada - Obavljanje terenskog rada (svaki saradnik u svojoj sredini), sistematizacija građe, pisanje tekstova za Zbornik - Konsultacije u Centru za nematerijalno nasleđe u Beogradu - Poslovi na pripremi Zbornika
Kao rukovodilac projekta "Ivanjdanski običaji u Srbiji" i kustos za nematerijalno kulturno nasleđe obavila sam teren u nekoliko obližnjih naselja sa podtemom "Ivanjdanski vašari u valjevskom kraju". Za potebe pisanja teksta u Zborniku obavila sam teren u Ubu, Mionici i Ljigu, razgovarala sa članovima lokalne zajednice, pregledala hemeroteku u biblioteci Ub i Ljig kao i literaturu koja se odnosi na te krajeve. Prikupljena građa je sistematizovana i dopunjena građom ranijih terenskih istraživanja nematerijalnog nasleđa valjevskog kraja. Napisan tekst za Zbornik.
Za potrebe interaktivnog Zbornika uradila sam odabir video materijala koji je montiran u lokalnoj televiziji. Od saradnika iz Pirota i Melnice takođje je dobijen video materijal. Sav video materijal je prosledjen saradniku za izradu QR koda.
Od saradnika su prikupljani tekstovi i foto materijal. Kao urednik Zbornika poslala sam tekstove na recenziju, prevodjenje rezimea, lektorisanje. Uradila sam koncepciju sdržaja, pa sa uređenim tekstovima poslala na prelom, a potom i štampu. U interaktivnom Zborniku "Ivanjdanski običaji u Srbiji", štampano je osam tekstova sa obimnom foto građom i tri QR koda.
Projekat "Ivannjdanski običaji u Srbiji" promovisan je na sajtu Narodnog muzeja Valjevo i u listu Napred od 05.1.2023.
Drugi projekat u kojem sam učestvovala je "Tradicija vašara u Srbiji", a koji je radila Etnološka sekcija MDS, a podržana sredstvima Ministarstva kulture. Za potrebe projekta pregledala sam Zbirku fotografija i negativa Etnografskog muzeja u Beogradu i napravila odabir fotografija koje bi koristili za planiranu izložbu. Za potrebe izložbe dostavila sam urednici izložbe kraći tekst o vašarima u valjevskom kraju. Izložba je otvoren u Narodnom muzeju Čačku u decembru 2022.
Već nekoliko godina kao kustos za nematerijalno nasleđe pratim program kazivanja zdravica u okviru manifestacije Dani šljive u Osečini.Iskustvo stečeno u vom radu rezurtiralo je koautorskim tekstom Običaj napijanja zdravica (zdravičenja) u Podgorini, koji je izložen na stručnom skupu "Domaćine zdrav si" u Guči u oktobru 2022. a podržano je od strane Ministarstva kulture RS.
PDF Stručni skup Domaćine zdrav si, agenda
https://nkns.rs/cyr/struchni-skup-posvetshen-zdravicama-domatshine-zdrav-si-odrzhan-u-guchi
U okviru projekta Teritorijalna nadležnost Narodnog muzeja Valjevo, kao kustos za nematerijalno nasleđe obavila sam teren u Ljigu, Diću, Lalincu, Osečini, Peckoj,Mionici, Lajkovcu, Markovoj Crkvi. Zabeleženi su običaji crkvene slave u Dicu, seoski zapisi i litije u selu Dić i Lalinci,negovanje prela i manifestacija sa tim sadržajem u Osečini i Peckoj, takmičenje u izgovaranju autorskih zdravica u Osečini, vašare o verskim praznicima i okupljanje naroda oko crkava ili u centru sela, vodeničarstvo kao zanat u Markovoj Crkvi,ali iselima oko Valjeva. Mnogi od ovih elemenata nematerijalnog nasleđa su deo i turističke ponude određenih lokalnih sredina. O svemu je ostavljena terenska građa u Stručnom arhivu Narodnog muzeja Valjevo Fascikla 1174.
Tokom 2022. godine u nekoliko navrata održala sam kraća predavanja u lokalnim zajednicama i govorila o značaju čuvanja, prenošenja i načinima prezentovanja nematerijalnih elemenata. U okviru izložbe Domaćine isterajde prelce , dok ja nisam bacila vretence, govorila sam o prelu i predenju u Podgorini. Program je priređen u Biblioteci „DimitrijeTucović“ u Lazarevcu. U okviru manifestacije "Prelo" u Peckoj, održala sam kraće predavanje o ulozi lokalne zajdnice o očuvanju nematerijalnih elementa domaće ženske radinosti. Tokom 2022. sarađivala sam sa pisanimi elektronskim medijima u pripremi prilogo sa različitim temama iz domena duhovne kulture (magija, krsna slava, ivanjdanski običaji).