ANA PANIĆ
viša kustoskinja
MUZEJ JUGOSLAVIJE
U godini u kojoj slavim 18 godina rada u Muzeju Jugoslavije i spremam se za polaganje za stručno zvanje muzejske savetnice, sumirajući rezultate rada u 2022. godini smatram da sam napravile neke važne iskorake u odnosu na svoj prethodni angažman, postigla značajne rezultate i dala doprinos ustanovi u kojoj radim timskim radom, ali i opštoj kulturnoj i naučnoj zajednici kojoj pripadam. Najvećim uspehom smatram kouredništvo i koautorstvo publikacije „Sloboda je za nas san“ jer smo u skladu sa dobijenom matičnošću, zakonski potvrđujući i prateći aktuelne muzejske tokove u svetu, na Dan muzeja, prvi put od osnivanja naše institucije, javnosti predstavili jednu obrađenu temu – temu logora i stradanja tokom Drugog svetskog rata, koja je s obzirom na trenutne društveno političke okolnosti više nego aktuelna. Za potrebe publikacije selektovala sam, istražila i obradila preko 150 umetničkih radova iz fonda Muzeja koji su konzervirani, fotografisani, uneti u Jedinstevni informativni sistem Srbije i tako postali dostupni široj javnosti. Drugi veliki izazov bila je priprema izložbe „Partizanka i Fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz“ u Galeriji Matice srpske sa kolegom Nikolom Ivanovićem koja je od jednog heterogenog fonda, kolekcije koja ne postoji niti je ikada postojala kao samostalna zbirka, trebalo da stvori novu vrednost i osvetli mnogostruke uloge i identitete nekadašnje prve dame socijalističke Jugoslavije. Obradom fonda i istraživanjem, na osnovu malobrojnih podataka o jednoj značajnoj ženi u našoj istoriji, otvorili smo kroz priču o Jovanki Broz mnoga važna pitanja i kontroverze bivše Jugoslavije dotičući se i nekih bolnih tema, ponekad ličnih, pomerajući granice kustoskog posla. Izložba „Lubarda – Jedna priča“, zajednički projekat tri institucije (Medija centra „Odbrana“, Kuće legata i Muzeja Jugoslavije), posle uspešne premijere u Velikoj galeriji Doma vojske Srbije, gostovala je u Galeriji savremene umetnosti u Nišu i Narodnom muzeju u Šapcu. Kada bih jednom reči opisala 2022. godinu bila bi to reč SARADNjA.
Šta Vas generalno inspiriše u Vašem radu?
Ja obožavam svoj posao i još od studija istorije umetnosti sam znala da želim da radim u muzeju. Inspirušu me predmeti i tzv. „arheologija depoa” kada „otkrijete“ neki predmet, tj. nešto novo o njemu i stavite ga u drugi kontekst pa dobije potpuno novo značenje. Inspiriše me da stvaram stalno nove narative jer svaki novi projekat je nova avantura i nikada ne znate kuda će vas istraživanje odvesti. Krenete od predmeta, a svaki predmet ima milion priča, bezbroj slojeva, tumačenja i mogućnosti interpretacije. Koliko god da je predmet obrađen, koliko god da je stranica o njemu napisano, kad vas uhvati kustosko ludilo granice ne postoje, predmeti vas obuzimaju, sanjate ih, razmišljate o njima pre nego što zaspite i čim otvorite oči, konsultujete svu dostupnu literaturu, prevrćete knjige, besomučno kopate po internetu, pišete institucijama i nervirate se što nema odgovora, a kada vam neko odgovori na mail uzbuđenje je ravno onom kada dobijete poruku od dečka koji vam se sviđa u tinejdžerskim danima.
Koju biste aktivnost iz Vaše prijave posebno istakli i zašto?
Definitivno rad na publikaciji „Sloboda je za nas san“ sa koleginicom Veselinkom Kastratović Ristić. Nakon što smo obe obradile predmete iz svojih zbirki na temu logora i stradanja usledilo je traženje saradnika koji će pisati tekstove ali oslanjajući se na naše zbirke i interpretirajući ih. Onda nam se priključila koleginica Vesna Mirković i našem spisku dodala knjige iz biblioteke Muzeja Jugoslavije na istu temu, nakon čega je usledio rad sa dizajnerkom, fantastičnom Katarinom Popović, koja je potpuno razumela našu ideju i podražala je kroz dizajn publikacije. Veliku pomoć smo imale i od mladih koleginica Dušice Stojanović i Jovane Perišić tako da je ovo bio jedan timski rad u pravom smislu reči. S obzirom na težinu teme nije bilo lako upustiti se i usuditi pisati o njoj, ali mi je drago da jesmo pogotovu zbog njene aktuelnosti i važnosti ukazivanja na nužnost otpora u teškim vremenima.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?
Konkurencija je vrlo jaka! Većinu kolega lično poznajem već godinama, družimo se i sarađujemo, pratim i vrlo cenim njihov rad, tako da ko god od nas devet bude izabran za muzejskog stručnjaka godine biće dostojan te titule. Olakšana procedura prijave i veliki podsticaj od kolege Nikole Krstovića kao predsednika ICOM Srbija kao i članova komisije za ICOM nagrade, učinili su da se sve više kolega prijavljuje ne da bi dobilo nagradu već da bi se promovisala naša profesija kustosa, što mislim da je jako dobro i važno. Ovo je jedan od načina da se predstavimo jedni drugima i saznamo ko šta radi, a radi se mnogo u muzejima širom Srbije i rade se jako važni projekti za koje se često ne čuje dovoljno, pa je ovo jedan dobar vid zdrave promocije.
Intervju: Dajana Bilbija
Iz bogatog likovnog fonda Muzeja Jugoslavije izdvojila sam i obradila 151 predmet koji će Muzej Jugoslavije ove godine predložiti za kulturna dobra od velikog značaja. Ova umetnička dela tematizuju nacističke logore, bilo da su nastala u samim logorima, među kojima su i crtana i slikana dela nastala u vojnim zarobljeničkim logorima, bilo da su nastala u posleratnom periodu sa idejom apela upućenog društvu da se zločin ne zaboravi i da se nikad više ne ponovi. Stavila sam ih u kontekst psihoanalize pozivajući se na tvrdnje Viktora Frankla da su šansu da prežive logor imali oni koji su bili usmereni na zadatak koji trebalo daispune u budućnosti, na smisao čije ostvarenje ih je očekivalo u tekstu: Ана Панић, „Крв је моје свјетло и моја тама“. Ликовни радови који тематизују нацистичке логоре из фонда Музеја Југославије”, Слобода је за нас сан, ур. Веселинка Кастратовић Ристић и Ана Панић (Београд: Музеј Југославије, 2022).
https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/79826185#full
https://muzej-jugoslavije.org/program/promocija-publikacije-sloboda-je-za-nas-san/
https://www.danas.rs/kultura/nizom-dogadjaja-muzej-jugoslavije-obelezava-dan-muzeja/
Izložba je nastala kao saradnja Galerije Matice srpske i muzeja Jugoslavije i oslanja se na naše prethodne zajedničke projekte koji su se ticali kolekcije slika Josipa Broza Tita. Na ovoj izložbi predstavljeno je 36 slika domaćih i stranih autora, predmeti primenjene umetnosti, komadi nameštaja iz vile u kojo je živela posle Titove smrti i nekoliko odevnih predmeta. Prostor je rekreiran na način da imitira prostor vile, postavljen onako kako je Jovanka Broz to uredila kako u zajedničkoj rezidenciji u Užičkoj 15, tako i u vili u kojoj je provela ostatak života. Time smo želeli da vratimo predmete u njihov originalni kontekst i na taj način ispričamo publici priču o ovoj kolekciji koja je zapravo kolekcija uspomena Jovanke Broz. Pokušali smo da kao arheolozi na osnovu arheoloških iskopina rekonstruišemo prostore i imaginarne i realne u kojima je Jovanka Broz boravila. Nadamo se da smo dali doprinos sklapanju slike o Jovanki Broz.
https://visitns.rs/2022/05/27/jovanka-broz/
https://muzej-jugoslavije.org/exhibition/partizanka-i-fragonar-kolekcija-slika-jovanke-broz/
https://www.youtube.com/watch?v=2F0vnsbWvlY
https://www.galerijamaticesrpske.rs/events/partizanka-i-fragonar/
Šetajući se kroz izložbu „Partizanka i Fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz“ razgovarala sam sa dr Ivanom Pantelić, istoričarkom zaposlenom u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu i autorkom knjige Uspon i pad prve drugaruce Jugoslavije, Jovanka Broz i srpska javnst 1952-2013. o odnosu srpske javnosti prema supruzi jedinog predsednika SFR Jugoslavije koja nikada nije bila predmet sistematske naučne analize. Neformalna i formalna uloga Jovanke Broz u najdugotrajnijem mirnom razvoju Balkana u 20. veku važna je za rekonstrukciju drugih, savremenih istorijskih tema, ali i izloženih likovnih dela. Uloga Jovanke Broz još je značajnija zato što ona nije bila deo partijske oligarhije iz predratnog ili poratnog vremena, nije imala službene funkcije, ali je tokom dugogodišnjeg bračnog života i nastupanja u javnosti zajedno sa Josipom Brozom stekla toliki značaj da se tokom sedamdesetih godina ponekad u suprotstavljenim krugovima u SKJ i među protivnicima režima spekulisalo da je u SFR Jugoslaviji uspostavljeno savladarstvo.
Gledajući slike različite i po stilovima, i po vrednosti, i po značaju, razmišljala sam šta nam predmeti koji su zatečeni u kući Jovanke Broz i vraćeni Muzeju Jugoslavije govore o Jovanki, a šta ne. Zapitali smo se kakvu Jovanku i koje njene uloge vidimo gledajući sve ove predmete koji su je okruživali a koji su, razbacani kao u nekom ogromnom muzeju bez kustosa, izgubili svoje primarno značenje i tome sam pisala u tekstovima u katalogu izložbe: Ана Панић, „Ко је била Јованка Броз?”; „Колекција слика Јованке Броз”; „Комодификација / конзумација пејзажа ‒ слика као сувенир једног сећања”; „Ој другови, ко би знао лани, да ће цуре бити партизани”; „Ventiquattro mila bacci – Шездесет пута у минути ја желим да пољубим тебе”, Партизанка и Фрагонар. Колекција слика Јованке Броз, каталог, ур. Тијана Палковљевић Бугарски и Неда Кнежевић, (Нови Сад: Галерија Матице српске, Београд: Музеј Југославије, 2022)
Za brojne poštovaoce umetnosti Petra Lubarde, u subotu 15. januara 2022, u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, viša kustoskinja Ana Panić iz Muzeja Jugoslavije, jedna od autorki izložbe „Lubarda jedna priča”, održala je prvo autorsko vođenje kroz postavku. Ona je prisutnima predstavila izložene radove iz bogatog opusa velikog srpskog i jugoslovenskog slikara, koja nisu deo stalne postavke u Legatu Petra Lubarde, niti su izlagana u ovom obimu kad je reč o Umetničkoj zbirci Doma Vojske Srbije. Njima su za ovu priliku pridodata dela iz fonda Muzeja Jugoslavije i bogata arhivska foto-građa iz kuće legata i Medija centra „Odbrana“. Tokom inspirativnog vođenja, koje je privuklo pažnju brojnih posetilaca, podsetila je da se, iz heterogenog likovnog fonda nastalog od poklona darivanih Titu, na postavci može videti devet Lubardinih radova. Ona je istakla i da Lubarda nijednu sliku nije lično poklonio Titu, već isključivo razna državno-partijska tela i organizacije iz Srbije i Crne Gore.
Izložba „Lubarda – Jedna priča” gostovala je u Nišu u Umetničkom paviljonu u Tvrđavi od 13. oktobra do 13. novembra i za mesec dana izložbu je videlo 5.500 posetilaca. Izložbom je obeleženo i 115 godina od rođenja Petra Lubarde, i predstavlja je prvo gostovanje u ovoj međuinstitucijalnoj saradnji van Beograda. Postavku su činila dela autora koja nisu deo stalne postavke u Legatu Petra Lubarde, niti su izlagana u ovom obimu, dela iz umetničke zbirke Doma Vojske Srbije upotpunjena odabranim delima iz fonda Muzeja Jugoslavije, koja su data na poklon predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu. Autorski tim ove jedinstvene izložbe čine kustoskinje Jelena Knežević iz Medija centra „Odbrana”, Dina Pavić iz „Kuće legata“ i Ana Panić iz Muzeja Jugoslavije, dok je za vizuelni identitet kataloga i izložbe zadužena Aleksandra Kapor iz Medija centra „Odbrana”.
https://gslunis.rs/lubarda-jedna-prica/
https://www.youtube.com/watch?v=KQb0OfBAaEM
https://www.youtube.com/watch?v=23JNYJxm3sk
https://www.youtube.com/watch?v=jyfsQKtR1eE
https://www.youtube.com/watch?v=cRSqnTAHKLU
https://beta.rs/scena/kultura-izlozbe/170855-izlozba-lubarda-jedna-prica-otvorena-u-nisu-fotovideo
Izložba „Lubarda – Jedna priča“ svečano je otvorena u Galeriji Narodnog muzeja u Šapcu u okviru otvaranja Gradske manifestacije „Vinaverov svet 2022“, 25. novembra u 12 časova i trajala je do 23. decembra. Izložba obeležava i 115 godina od rođenja Petra Lubarde, i predstavlja drugo gostovanje u ovoj međuinstitucijalnoj saradnji van Beograda. Po otvaranju izložbe, kustoskinje izložbe Jelena Knežević iz Medija centra „Odbrana”, Dina Pavić iz „Kuće legata“ i Ana Panić iz Muzeja Jugoslavije održale su stručno vođenje kroz izložbu. Petar Lubarda je bio jedan od najvećih jugoslovenskih i srpskih slikara 20. veka o kojem je izuzetno zapažene likovne kritike u srpskoj štampi pisao Stanislav Vinaver. Kako je Petar Lubarda ilustrovao “Evropsku noć”, pesničku zbirku Stanislava Vinavera iz 1952. poseban kuriozitet izlože je bilo izlaganje ove zbirke kojom je naglašena vezu izmešu Lubarde i Vinavera. Otvaranju su prisustvovali predstavnici porodice Vinaver i grada Šapca, predstavnici Ministarstva kulture i druge brojne zvanice.
https://podrinske.com/lubarda-jedna-prica/
Muzej Jugoslavije, u saradnji s dramaturškinjom Ivanom Momčilović i Edicijom Jugoslavija, organizovao je razgovor s fotografom i teoretičarem umetnosti Fransoom Ersom iz Francuske, osnivačem međunarodne inicijative „Novi naručioci”, koja u kontinuitetu deluje od 1991. godine. Susret će biti održan u subotu, 22. oktobra u 19 časova u Dvorani kulturnog centra Beograd, kao deo programa otvaranja Oktobarskog salona. Cilj razgovora bio je upoznavanje lokalne zajednice s produkcionim modelom „Novih naručilaca”, kao i otvaranje kritičkog dijaloga o ovom modelu rada i delovanja kontekstualizujući ga u okvirima jugoslovenskog singularnog iskustva i nasleđa samoupravnog socijalizma, udruženog rada i različitih formi politika brige za zajednicu. U razgovoru su pored Fransoa Ersa i Ivane Momčilović učestvovali dr Višnja Kukoč, dipl. ing. arh. (Fakultet građevinarstva, arhitekture i geodezije u Splitu), Sonja Leboš, magistar kult. antropologije (Udruga za interdisciplinarna i interkulturalna istraživanja iz Zagreba), kao i Simona Ognjanović i Ana Panić, kustoskinje Muzeja Jugoslavije.
Na naučnom skupu pod nazivom Civilne žrtve Drugog svetskog rata (1939 - 1945) koji je Spomen -park "Kragujevački oktobar" organizovao 7. oktobra 2022. godine u Muzeju "21. oktobar” Ana Panić je imala izlaganje pod naslovom "Likovni radovi koji tematizuju nacističke logore iz fonda Muzeja Jugoslavije". U izlaganju su predstavljene autentične likovne zabeleške iz logora nastale najčešće u mediju crteža i grafike, kao najlakšim i najbržim tehnikama da se scene iz logora zabeleže i ostanu trajno svedočanstvo o strahotama rata viđenim okom umetnika. Analizirani su žanrovi umetnosti iz logora i njihov značaj (portreti, autoportreti, logorski pejzaži, enterijeri, karikature) i razlike u delima nastalim u koncentracionim logorima i zarobljeničkim logorima. Bilo je reči i o „eskapističkoj umetnosti“ u logorima, „oficijelnoj“ umetnosti, ali i o umetničkim delima nastalim decenijama nakon završetka rata kao apel za mir i motivima njihovog nastanka i predstavljena nova otkrića i tumačenja.
https://www.spomenpark.rs/odrzan-naucni-skup-civilne-zrtve-drugog-svetskog-rata-1939-1945/
https://www.glassumadije.rs/naucni-skup-civilne-zrtve-drugog-svetskog-rata-1939-1945/
Na poziv kolega iz Moderne galerije u Ljubljani, Republika Slovenija učestvovala sam na međunarodnoj konferenciji The Legacy of Independent Projects in the 1990s koja se fokusirala na nezavisnu scenu 1990-ih i koja je realizovana u okviru EU projekta Our Many Europes, kao izvesni nastavak projekta New Mappings of Europe u kome smo bili partneri. Konferencija je održana u prostoru Muzeja savremene umetnosti u Metelkovoj. Na simpozijumu koji je održan 19. novembra sam imala izlaganje pod nazivom "Umetnički čin kao čin otpora" / "The Creative Act as an Act of Resistance" koje će biti objavljeno i učestvovala sam u debati sa ostalim učesnicima koja je upriličena nakon svih izlaganja. Ostali učesnici su bili Ana Đikoli iz Bosne i Hercegovine, Nikola Gelevski iz Severne Makedonije, Davor Mišković iz Hrvatske, Natalija Vujošević iz Crne Gore i iz Slovenije Vladimir Vidmar, Miha Zadnikar i Igor Španjol.
http://www.mg-lj.si/en/events/3595/symposium-the-legacy-of-independent-projects-in-the-1990s/
https://mrezni-muzej.mg-lj.si/en/networkmuseum/3/22/?artworkid=1837