ALEKSANDAR
REPEDŽIĆ
kustos
MUZEJ PONIŠAVLJA PIROT
Pored redovnih aktivnosti na poziciji kustos etnolog u Muzeju Ponišavlja Pirot, aktivno nabavlja nove predmete za zbirku,sarađuje sa restauratorima,piše i objavljuje knjige,snima filmove i radi na celovitom očuvanju i prezentovanju nematerijalne kulturne baštine.Za Muzej Ponišavlja je snimio tri dokumentarna filma: „Mlečni put“ o tradicionalnom pravljenju kačkavalja, “Ivanjdan u Pirotu”i „Bogojavljanje u Pirotu“.Učestvovao je u organizaciji Prvog festivala ćilima u Pirotu 2022. godine.Za tri godine rada u ovom muzeju uredio je depo, u saradnji sa konzervatorima podstakao je restauraciju kućnih ikonostasa, zbirku preslica, očuvao zbirku zubuna, uredio zbirku ćilima. Radio je na IPA Projektu Prekogranične saradnje sa Bugarskom, kao i na drugim projektima.Održao je predavanje u Muzeju Vojvodine, Fakulteta u Veneciji, Centru za kulturu Sopot, Domu Omladine u Pančevu kao i na alternativnim mestima DC Krov i Bife Ventil. Tokom 2022. godine angažovan je i kao etnolog koji vodi etnološku zbirku u Muzeju u Žagubici. Evidentirao je celokupnu etnološku zbirku, dokumentovao, nabavio nove predmete, omogućio restauraciju, predložio i napravio novu etnološku postavku.Od 2021. kao koautor pokreće dokumentarni filmski serijal „Počudište“ gde u saradnji sa umetnicom iz naučnog i umetničkog ugla prikazje tradiciju, običaje i narodna verovanja. Za potrebe snimanja samostalno organizuje terenska istraživanja na teritoriji cele Srbije i proučava, beleži i dokumentuje običaje različitih nacionalnih manjina ali i običaje koji izumiru. Filmovi se prikazuju na jutjub kanalu.U saradnji sa umetnicom vodi blog Etnolog koji promoviše na društevnim mrežama.Na dnevnoj bazi objavljuje radove autora koji su se bavili ili koji se bave očuvanjem nematerijalne kulturene baštine i svoje autorske radove koji su već objavljeni u prethodnim napisanim knjigama „Mitovi, legende i narodni običaji Đerdapa“, „Muma paduri”, “Sakralna topografija gornjeg i srednjeg Visoka”i “Odeća po meri i vašoj želji”. Član je UFS-a od 2023 godine.Kontinuirano i svakodveno čuva muzejsko nasleđe i neguje kulturne različitosti kroz savremene vidove komunikacije sa publikom.
Šta Vas generalno inspiriše u Vašem radu?
Saznanje da svaki novi dan odlaskom u muzej ili na terenska istraživanja, vidite i naučite nešto novo, jeste nešto neprocenjivo. To je dan koji nije kao svaki drugi, budite se i znate da ćete doći do novih saznanja i otkrića. Bitno je pomenuti da najveća inspiracija dolazi od terenskih istraživanja, otkriće novog predmeta, priče, beleženje kamerom samog događaja, daju snagu i nadahnuće kao i inspiraciju u mom radu.
Koju biste aktivnost iz Vaše prijave posebno istakli?
Teško je odgovoriti na ovo pitanje, pošto je svaka aktivnost posebna na svoj način, kada bih morao da biram aktivnosti koje bih izdvojio, to bi bile svakako rad na dokumentarnom serijalu "Počudište" sa vizulenom umetnicom Anđelom Đermanović, rad na publikaciji sa koleginicama iz Muzeja Ponišavlja Pirot - Milom Panajotović i Milicom Ilić, ali i terenska istraživanja bez kojih moj rad ne bi imao smisla.
Kako Vam se čini konkurencija ove godine za ICOM Srbija Nagradu?
Konkurencija je jaka ove godine, svako od kolega, svaka publikacija, projekata ali i muzeji koji se nalaze kao kandiati izdvajaju se svojim radom, energijom i entuzijazmom. Smatram da samom kandidaturom za ICOM nagradu i što se njihovo ime nalazi na listi da smo svi već time dovoljno nagrađeni.
Intervju: Anja Đukić
Najznačajniji projekti u Muzeju Ponišavlja: 1. Monografija: "Odeća po meri i vašoj želji" autora Aleksandra Repedžića i Mile Panajotović i istoimena izložba u Galeriji "Čedomir Krstić" gde su predstavljeni odevni predmeti i fotografije iz XIX i XX veka pirotske gradske i seoske nošnje. Prikazan je Pirot kao raskrsnica puteva i nastanak mode kao preduslov za nastanak modernosti sagledan kroz stogodišnji period. 2. Publikacija: "Sakralna topografija i verovanja u Srednjem i Gornjem Visoku" autora Aleksandra Repedžića i Milice Ilić. Rad predstavlja prikaz terenskog istraživanja delova Stare planine, odnosno Srednji i Gornji Visok, tokom jula i avgusta 2021. godine, a zasniva se na razgovoru sa meštanima i temelji na usmenom kazivanju i tradiciji. Bogata mitska i istorijska prošlost ogleda se u toponimiji ovog prostora, istraživanjem su obuhvaćena mesta: Temska, Oreovica, Rsovci, Nišor, Sopot, Stari Zavoj itd. Zabeleženi su i ilustrovani umetničkim radovima običaji i verovanja o samovili, nekrštencima, talasonu, suđajama i vampirima.
Tokom 2022. godine angažovan je i kao etnolog koji vodi zbirku u Zavičajnom muzeju Homolja u Žagubici. Evidentirao je celokupnu etnološku zbirku, dokumentovao, nabavio nove predmete, omogućio restauraciju, predložio i napravio novu etnološku postavku. Evidentirao je i zaveo 360 predmeta, a uz terenski istraživački rad došao je do dodatnih retkih etnoloških predmeta. Predložio je rekonstrukciju muzejske postavke koja je uspešno realizovana usled čega etnološka zbirka sada ima svoj zaseban deo u Muzeju. Učestvovao je i u pisanju publikacije: "Ostaci prošlosti Homolja - etnografsko nasleđe". Iste godine, napisao je i elaborat za otvaranje Zavičajnog muzeja Zvižda u Kučevu. Usled čestih odlazaka na teren Homolja, aktivno vrši istraživanja i beleži etnološke specifičnosti tog kraja.
Zbornik radova "Ivanjdanski običaji u Srbiji" je rezultat projekta realizovanog sredstvima Ministarstva kulture i informisanja RS za 2022. godinu. Projekat Narodnog muzeja Valjeva je okupio etnologe iz sedam muzejskih institucija koji iznose sistematizovanu terensku građu.U svojoj recenziji dr Tatjana Bugarski ističe: „Radovi koji su ušli u sastav ovog zbornika značajno doprinose sistematizovanju znanja o ivanjdanskim običajima u različitim delovima Srbije. Prikupljeni podaci o savremenom stanju običaja biće izuzetno značajni prilikom popunjavanja Obrasca za upis elementa u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije. Autori su veliku pažnju posvetili sadašnjem stanju običajne prakse i načinima na koje je element ugrožen, što je ključno u njegovom preciznom definisanju i razvijanju mera očuvanja koje su neophodne za njegovu nominaciju na NKN listu". Pored pisanog rada koji je ušao u zbornik, Aleksandar je snimio i kratak dokumentarni film "Ivanjdan - Sv. Jovan Biljober" u saradnji sa istoričarkom Milom Panajotović i umetnicom Anđelom Đermanović.
U sklopu međugraničnog IPA projekta pod nazivom “The Carpet tale” (Priča o ćilimu) realizovana je aktivnost koja je imala za cilj da pokaže tradicionalan način tkanja pirotskog ćilima. Partneri Muzeja Ponišavlja na prekograničnom projektu pod nazivom “The Carpet tale” bili su Istorijski muzej u Čiprovcima i IBS Botevgrad (International Business School) koji je bio vodeći partner na ovom projektu. Projekat je predvideo nabavku audio i video opreme za lakše vođenje (audio guide) kao i radionicu tkanja. Aleksandar je aktivno učestvovao u samoj implementaciji projekta koji je uspešno završen 2022. godine u spetembru mesecu.
https://www.facebook.com/watch/?v=416819609619669
https://interreg.eu/programme/interreg-ipa-cbc-bulgaria-serbia/
Prvi festival Ćilima u Pirotu. Na Maloj sceni u dvorištu Istorijskog arhiva u Pirotu 28.08.2022. održana je centrala manifestacija prvog Festivala pirotskog ćilima. Za brojne posetioce posebno je bila interesantna izložba dvadesetak najlepših ćilima iz zbirke Muzeja Ponišavlja koji su postavljeni na ramove i krasili dvorište Arhiva a najstariji ćilim iz ove bogate zbirke je iz 1880. godine. U organizaciju Prvog festivala ćilima uključeni su Dom kulture Pirot, Istorijski arhiv, Turistička organizacija Pirot, Galerija “Čedomir Krstić“ i Muzej Ponišavlja. Ovom prilikom Muzej Ponišavlja izložio je 22 originalna i retka ćilima iz zbirk od kojih su neki stariji više od 100 godina. Tokom trajanja festivala, Aleksandar je aktivno učestvovao u planiranju i organizaciji ovog festivala sa predstavnicima lokalne samouprave.
https://n1info.rs/lifestyle/prvi-festival-cilima-u-pirotu-zasticeno-95-sara-i-125-detalja/
Koautor je dokumentarnog filmskog serijala "Počudište" o mitovima, legendama i narodnim običajima Balkana, predstavljenih iz perspektive etnologa i umetnika. U serijalu Počudište gledaoci se upoznaju sa misterijama Balkana, mitskim bićima,narodnim verovanjima, urbanim i ruralnim legendama, kultom mrtvih, obredima i običajima, ali i kulturom nacionalnih manjina i marginalizovanih grupa. Projekat je zamišljen kao serijal koji se prikazuje na društvenim mrežama i omogućava kvalitetan sadržaj,upoznaje i dočarav bogato kulturno nasleđe Srbije na naučnim i umetničkim temeljima bez senzacionalizma. Film "Magični svet Vlaha" bio je deo takmičarskog programa Međunarodnog festival etnološkog filma u Etnografskom muzeju u Beogradu. Prikazivan je uz diskusiju u DC Krov u saradnji sa Centrom za vizuelnu antropologiju, KC Pančevo-Apolo dvorana i na festivalu "Gergina" u Negotinu. Pored toga snimljeni su filmovi o uskršnjim običajima u Srbiji, a u montaži je još 6 filmova koji prikazuju različite običaje.Formiran je kanal "Počudna kuhinja" koji prikazuje pripremu tradicionalne hrane.
https://www.youtube.com/@Pocudiste
https://www.youtube.com/watch?v=NL5XNbXRqeE
Stranica Etnolog kreirana je u cilju prezentacije narodne tradicije od strane stručnjaka bez mistifikacije, da na zanimljiv način i iz ugla etnologa prikaže narodne običaje, kulturu i verovanja naroda Balkana i šire. Svaki tekst ilustrovan je umetničkim radovima umetnice Anđele Đermanović, usled čega priče dobijaju svoju vizuelnu, umetničku dimenziju. Blog je do sada ostvario 86.666 poseta. Pored tekstualnog sadržaja na samom blogu, kreiraju se i kratki video sadržaji koji prezentuju priču, a koji se deli na YT Shorts i TikTok platformi, usled čega se ostvaruje interakcija sa mlađom publikom. Najviše interesovanja na TikTok-u zauzela je priča "Ćutanje u narodnim verovanjima" sa 25.500 pregleda, dok je video o Muma Paduri u produkciji Počudišta, na istom profilu imao čak 376.700 pregleda. Priče se objavljuju svakodnevno zbog čega je interakcija sa publikom stalna, i dobrobit se ogleda u neformalnoj edukaciji publike i dobijanju povratnih informacija koje služe za dalja etnološka istraživanja.
https://repkeetnolog.blogspot.com/
https://www.tiktok.com/@pocudiste
Muzej Vojvodine organizovao je seminar “Mitološka avantura - novi vidovi interpretacije kulturnog nasleđa” na kom je Aleksandar Repedžić pozvan kao predavač. Jednodnodnevni seminar, organizovan 10.05.2022. god. deo je aktivnosti projekta “Mitološka avantura: bekstvo iz muzeja” autorke Staše Arsenović Koprivice, kustosa-etnologa Muzeja Vojvodine. Cilj projekta je edukacija kroz nove vidove interpretacije i širenje znanja, kao i inovativni odgovor na pitanje važnosti očuvanja materijalne i nematerijalne kulture naroda koji su ostavili trag na teritoriji današnje Vojvodine, i ističe mit kao univerzalni simbol iz kojeg su se razvile najlepše bajke sveta. Kroz prezentaciju, odabranim muzejskim radnicima sa teritorije cele Srbije, Aleksandar je predstavio svoja terenska iskustva kroz prezentaciju “Gde se denuše ale i bauci?” i pojasnio proces nastanka, izumiranja ali i modifikacije mitova u savremenom društvu, kao i izazove sa kojima se susreću istraživači na terenu.
https://www.muzejvojvodine.org.rs/lat/bekstvo-iz-muzeja-mitoloska-avantura/
Univerzitet "Ca Foscari" iz Venecije (Università Ca' Foscari Venezia) pozvao je Repedžića da putem online zoom seminara studentima predstavi kulturu Vlaha. Kroz dvočasovno predavanje, Aleksandar je predstavio folklor i tradiciju Vlaha istočne Srbije koje je prenošeno usmeno vekovima sa kolena na koleno kao i legende i mitove ove kulture koji su neraskidivo vezani za tačno određena mesta kao orijentire i oznake u prostoru i vremenu. U prvom delu časa predstavio je istoriju Vlaha i njihovu kulturu, drugi deo je posvetio veri, magijsko-religijskim običajima i kultu mrtvih, dok je treći deo predavanja bio otvoren za diskusiju. Ovakvi vidovi seminara pomažu budućim stručnjacima iz oblasti kulture (konkretno lingvistike) da bolje upoznaju tradiciju i istoriju Balkana, ali i značajno doprinosi internacionalnom umrežavanju.
Tokom rada na mestu vršioca dužnosti direktora Muzeja u Majdanpeku, u trogodišnjem periodu ostvario je saradnju sa više muzeja i naučnih institucija kao što su: Srpska akademija nauka i umetnosti, Ruska akademija nauka, Vojno – istorijski muzej Bugarske, Muzej rudarstva Pernik (Bugarska), Muzej Turno Severin (Rumunija), Muzej Karansebeš (Rumunija), kao i saradnju sa naučnim institutima: Institut za humanističke nauke univerziteta u Majkopu (Rusija), Blakanološki institut, Arheološki institut, Etnografski institut, kao i sa muzejima u zemlјi (Muzej jezika i pisma u Tršiću, Muzej rudarstva i metalurgije u Boru, Narodni muzej Požarevac, Narodni Muzej Zaječar. Muzej istorije Jugoslavije. Bitno je pomenuti da su se tokom njegovog mandata nabavili retki predmeti pre svega za arheološku zbirku (pitos, srednjovekovni mač, gladius i mnogi drugi predmeti) kojima je obogaćen muzejski fond. Pokrenuti su radovi na lokalitetu Rudna glava, obogaćena je likovna zbirka radovima eminentnih umetika 2015.god.Autor je više samostalnih izložbi i radionica za decu.
https://www.youtube.com/watch?v=bZUiWTCFB40
https://www.youtube.com/watch?v=Mrvx1kLHmGo